Максим Горки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Максим Горки

Maxim Gorky authographed portrait.jpg
Слика Максима Горког са његовим потписом

Информације
Датум рођења 28. март 1868.
Место рођења Нижњи Новгород (Русија)
Датум смрти 18. јун 1936.
Место смрти Москва (Совјетски Савез)
Дела
Потпис

Алексеј Максимович Пешков (рус. Алексей Максимович Пешков; Нижњи Новгород, 28. март 1868Москва, 18. јун 1936), познатији као Максим Горки (рус. Максим Горький), био је совјетски писац, оснивач књижевног метода социјалистичког реализма и политички активиста. Рођен је у Нижњем Новгороду а умро је у Москви. Од 1906. до 1913. и од 1921. до 1929. је живео у иностранству; након повратка у Совјетски Савез, прихватио је културну политику тога времена, мада му није било дозвољено да напушта земљу.

У 19. години покушао је самоубиство. Агитовао је против царизма, тражио друштво револуционара народњака и бранио интересе сиромашних. Године 1905. пише прогласе против војске, полиције, цара и бива затворен, а ослобођен је на протест интлектуалаца многих земаља. Године 1906. илегално напушта земљу и остаје у емиграцији до 1913, гдје се бори за обустављање сваке помоћи царској Русији. У својим првим приповеткама описује егзистенцију људи са дна друштвене лествице. У низу чланака приказује своје непријатељство према фашизму и малограђанској себичности. Смисао уметности тражио је у истини, стваралачком раду и афирмацији човечних односа међу људима.

Дела[уреди]

Новеле и приповетке[уреди]

  • „Макар Чудра“ - 1892
  • „Две скитнице“ - 1894
  • „Старица Изергиљ“, „Челкаш“ - 1895
  • „Коновалов“ - 1897
  • „Пролећни звуци“ - 1901
  • „По Русији“ - 1912-1916
  • „Живот у плавом“ - 1925

Лирске песме у прози[уреди]

  • „Песма о соколу“ - 1899
  • „Весник Буре“ - 1901

Романи[уреди]

  • „Фома Гордејев“ - 1888
  • „Троје“ - 1900
  • „Мати“ - 1907
  • „Исповест“ - 1908
  • „Градић Окуров“ - 1909
  • „Живот Матвеја Кожемјакина“ - 1910
  • „Живот Артамонових“ - 1925
  • „Живот Клима Самгина“ 1926-1936

Драме[уреди]

  • „Малограђани“, „На дну“ - 1902
  • „Летњиковац“ - 1904
  • „Деца сунца“ - 1905
  • „Непријатељи“ - 1906
  • „Васа Железнова“ - 1910-1936
  • „Јегор Буличов“ - 1936

Успомене[уреди]

  • Детињство - 1913-1914
  • „Међу људима“ - 1916
  • „Моји универзитети“ - 1923
  • „Белешке из мог дневника“ - 1923-1924

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :