Максим (митраљез)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Максим
Део {{{део}}}
Serb machine-gun section.JPG
Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са митраљезом Максим
Врста: Митраљез
Порекло: Велика Британија
Употреба
Употреба у: Краљевина Србија, Велика Британија, САД, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство, Краљевина Италија, Финска.
Бојно деловање: Први светски рат, Други светски рат, Руски грађански рат, Други Бурски рат, Боксерски устанак, Руско-јапански рат, Корејски рат
Производња
Произвођач: {{{Произвођач}}}
Варијанте: Викерс, МГ 08, ПМ М1910, Шкода М1909
Спецификације
Тежина: 27.2 kg kg
Дужина: 107.9cm mm
Дужина цијеви: 67.3cm mm
Калибар: 7,62x54R mm mm
Врста операције: {{{Врста_операције}}}
Начин дејства: аутоматски
Брзина паљбе: 500 мет/мин
Брзина зрна: 744 m/s
Макс. еф. домет: {{{домет}}} m
Одвојиви магацин: реденик од 250ком, ком.
Нишан: механички

Митраљез Максим је пешадијско аутоматско наоружање. Пројектовао га је 1884. британски проналазач америчког порекла сер Хајрам Стивенс Максим, по коме је и добио назив.

Карактеристике[уреди]

Максим је могао да испали 600 метака у минути. У поређењу са савременим митраљезима, Максим је био претежак и гломазан. Иако је за његово коришћење био потребан само један војник, у ратним условима било је потребно најмање четири војника, који би пунили митраљез са муницијом, доносли воду за хлађење, одређивали мету. Просечна тежина Максима је била 27.2 kg, дужина 107.9 cm, а дужина цеви 67.3cm.

Историја употребе[уреди]

Хајрам Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. године. Оружје је кориштено приликом британских експедиција у Африци, ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза. Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године. Први пут су га користике Британске колонијалне снага у рату Матабела (1893—1894), приликом колонизације Родезије.

Модел Максима из 1895.

Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново га је користила руска војска у Руско-Јапанском рату. У Првом светском рату (1914—1918), Максим су у разним варијантама користили: Краљевина Србија, Аустроугарска, Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство и Краљевина Италија. Такође су га у Руском грађанском рату, користиле разне формације: Белогардејци, Бољшевици, Црна армија (Анархисти). Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).

Совјетски Савез је модернизовао Максим 1930. године, тако да га је Црвена армија користила и током Другог светског рата.

Корисници[уреди]

Варијанте[уреди]

Занимљивости[уреди]

Председник Руске федерације Дмитриј Медведев пуца из Максима

Митраљез Максим због своје велике убојите моћи, имао је велики утицај на тадашњу културу, тако да је у српском језику до данас остао израз „Лупа као Максим по дивизији“.[1][2] Руски председник Дмитриј Медведев, је свој обилазак војног полигона искористио да опали неколико рафала из овог старог оружја.[3] Британски писац Жозеф Илер Пјер Белок, је у својој поеми Максиму посветио неколико стихова:

  • "Whatever happens, we have got
  • The Maxim gun, and they have not"
  • „Шта год да се деси, ми имамо
  • Максимов митраљез, а они не“.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Veliki rat Srbije 1914-1918 :: www.domaci.de, Приступљено 11. 4. 2013.
  2. ^ Идиоми у српском језику, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ Президент России, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Colonial Wargames - Poetry - Hilaire Belloc, Приступљено 11. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Anon, Vickers, Sons and Maxim Limited: Their Works and Manufactures. London (1898).
  • Callwell, Colonel C.E. (1990). Small Wars, a Tactical Textbook for Imperial Soldiers. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-071-5.
  • Chivers, C. J. (2010). The Gun. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-7076-2.
  • Ferguson, Niall (2004). Empire. Penguin Books. ISBN 0-14-100754-0.. 
  • Goldsmith, Dolf F. (1989). The Devil's Paintbrush. Sir Hiram Maxim's Gun. Collector Grade Publications, Toronto. ISBN 0-88935-056-6.
  • McCallum, Iain (1999). Blood Brothers. Hiram and Hudson Maxim: Pioneers of Modern Warfare. London: Chatham Publishing. ISBN 1-86176-096-5. 
  • Ellis, John (1976). The Social History of the Machine Gun. London: Pimlico.

Спољашње везе[уреди]