Мала Крушевица

Мала Крушевица
Мала Крушевица;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Варварин
Становништво
— 2011.	317
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 17″ С; 21° 08′ 31″ И / 43.721333° С; 21.141833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	331 m
	Мала Крушевица Мала Крушевица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Мала Крушевица је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 356 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Мала Крушевица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мала Крушевица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Подаци датирају из 1905. године)^[2]

Ово је село насељено у Првом Устанку. Први су досељеници Стојковићи који су се доселили из околине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и иза којих су дошли Дробњаци из околине Београда, а тамо из Старе Херцеговине. Славе св. Ђорђа и Ђурђевдан, и потом Чабрићи који су досељени из околине, а старином су са Косова. Славе св. Илију.

Према пореклу ондашње становништво Мале Крушевице из 1905. године, може се овако распоредити:

Из околине има 3 породице са 28 куће.

Косовско-метохијских досељеника има 1 породица са 10 куће.

Старо-херцеговачких досељеника има 1 породица са 10 куће.

Из Топлице има 1 породица са 6 куће.

Породица непознате старине има 4 куће.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мала Крушевица живи 273 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,0 година (46,1 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,77.

Ово насеље је готово потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	493
1953.	481
1961.	454
1971.	444
1981.	410
1991.	356	355
2002.	317	326

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	310	97,79%
Црногорци	5	1,57%
Немци	1	0,31%
непознато	1	0,31%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Мала Крушевица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	10	10	11	11	10	10	10	10	10	11	11	11
Пореске главе*	-	12	13	12	12	15	14	12	14	12	12	12
Арачке главе**	31	33	34	34	36	37	38	39	40	38	38	39
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	2
80+	9	5
75—79	7	8
70—74	19	18
65—69	13	10
60—64	12	12
55—59	5	10
50—54	17	11
45—49	11	7
40—44	7	16
35—39	8	6
30—34	11	5
25—29	11	10
20—24	14	6
15—19	5	6
10—14	4	3
5—9	8	8
0—4	8	4
Просек :	46,1	48,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	93	97	94	98	96	85	84

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	8	26	10	10	9	12	4	3	2	0	3,77

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	150	29	105	11	5	0
Женски	132	13	100	15	1	3
УКУПНО	282	42	205	26	6	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	80	73	0	0	2
Женски	57	51	0	0	3
УКУПНО	137	124	0	0	5
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	0	0	1	0
Женски	0	0	1	1	0
УКУПНО	2	0	1	2	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	0	2	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (Станоје. M. Мијатовић: Насеља српских земаља
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] Подаци: „Насеља“ књ.6 (Станоје. M. Мијатовић: Насеља српских земаља

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]