Мала сова

С Википедије, слободне енциклопедије

Мала сова
Glaucidium passerinum
Glaucidium passerinum
Научна класификација
Царство:
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Сове (Strigiformes)
Породица:
Типичне сове (Strigidae)
Род:
Врста:
Glaucidium passerinum
Биномно име
Glaucidium passerinum
Linnaeus, 1758
Распрострањење мале сове у свету.

Мала сова, врапчарка или мали ћук (лат. Glaucidium passerinum), врста је птице која припада реду сова (Strigiformes), породици правих сова (Strigidae). Ова врста је најмања европска сова, која је једва нешто већа од чворка. Врапчарка је смеђег перја с белим тачкицама. Гнезди се у напуштеним дупљама детлића, а храни малим птицама и глодарима које лови претежно у сумрак [2]. Мала сова је на листи строго заштићених врста птица у Србији [3]. Живе 6-7 година у дивљини, а у заточеништву и дуже [4].

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Мала сова је покривена меким перјем које је на леђима тамне боје док је на стомаку са бело тамним пјегама. На глави има велике жуте очи и кљун. Има кратке ноге и реп дуг неколико центиметара. Женке су нешто веће од мужјака, дужине тела 17,4 до 19 cm и могу бити тешке од 67-77 грама, док су мужјаци велики 15,2 до 17 cm и тешки 50-65 грама.

Начин живота[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Лови ноћу и дању. Мали ћукови углавном се хране глодарима: пацовима, леминзима и мишевима. Лови и мање птице, гуштере, шишмише, рибе и пчеле. Кад је зима, једе чак и друге ћукове.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Женка у гнездо дрвета снесе 4-7 јаја величине 25x10 mm у априлу или мају и на њима лежи четири недеље. Касније се излегу птићи дуги неколико центиметара који након неколико дана имају црнкасто перје.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Мале сове су распрострањене на територији Средње северни Европе и Сибира. Најчешћи су у тајгама, па имају способност да могу издржати велике хладноће. Углавном живи у црногоричним шумама и у планинама. Такође је распрострањена у Скандинавији и на Алпама.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Glaucidium passerinum. База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ Далиборка Станковић (2009). „Све Сове Србије” (на језику: српски). Политикин забавник. Архивирано из оригинала 10. 01. 2011. г. Приступљено 10. август 2010. 
  3. ^ Прилог I: Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива, Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ Deane P. Lewis. „Eurasian Pygmy Owl - Glaucidium passerinum (на језику: енглески). OwlPages.com. Приступљено 13. август 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]