Малборк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Малборк
пољ. Malbork

Malbork - Miasto.JPG
Панорама Малборка са торња замка

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Пољске Пољска
Војводство POL województwo pomorskie flag.svg Поморје
Становништво
Становништво 38.179
Густина становништва 2226.2 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 54°20′N 19°20′E / 54.33, 19.33
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 18 м
Површина 17.15 км²
Малборк на мапи Пољске
{{{alt}}}
Малборк
Малборк на мапи Пољске
Остали подаци
Градоначелник Андреј Рихловски
Веб-страна www.malbrok.pl


Координате: 54° 19′ 48" СГШ, 19° 19′ 48" ИГД
Малборк (нем. Marienburg, лит. Marienburgas, лат. Mariaeburgum, Mariae castrum, Marianopolis) је град у северној Пољској покрајини Жулави у делти реке Висле, Војводство Поморје, и главни град повјата Малброк.

Историја[уреди]

Град је настао око пруског средњовековног дворца Орденсбург Маријенбург, данас Малборшки дворац, који су основали тевтонски витезови 1274. године на обалама реке Ногат, неколико километара од мора до којег су имали олакшан приступ. И дворац и град су име добили по заштитиници града, Блаженој Девици Марији. Утврђени дворац је постао седиште тевтонског реда и највећа готичко утврђење у Европи. Тевтонски витезови су наплаћивали путарину на речном промету и увели су монопол на трговину јантаром. Касније је постао чланица Ханзеатске лиге трговачких градова и више сабора овог удружења је одржано у дворцу. Током Тринаестогодишњег рата тевтонски витезови су дворац препустили царским војницима из Бохемије који су га 1457. године продали пољском краљу Казимиру IV Након што су Пруси пружили трогодишњи отпор Пољацима, град је ипак пао и вођа отпора, Бартоломеј Блум, је обешен и рашчеречен, а 14 његових официра је бачено у тамницу где су преминули.[1] Блуму је подигнут споменик 1864. године када су Малброком поновно владали Пруси.

Готичка црква св. Јована
Дворац Маријенбург 1901. године

Након Другог мировног уговора у Торуњу, 1466., Малброк је припао Краљевини Пруској, а анектиран је након Прве поделе Пољске 1772. године. Маријенбург је постао делом Немачког царства 1871. године, а Версајским уговором је дато становницима града да на референдуму одлуче хоће ли бити део источне Пруске или Друге Пољске републике. Након што су гласали 11. јула 1820., грађани су дали 9.641 гласова за Пруску, а само 165 за Пољску. Велика криза је снажно уздрмала Источну Пруску која се тешко опорављала од Првог светског рата. Када су Нацисти дошли на власт 1933. године почели су прогонити Јевреје, а након Инвазије на Пољску 1939. године и пољску мањину у граду.

Током Другог светског рата у близини града је подигнут аеродром и фабрика авиона коју су Савезници бомбардоvали два пута, 1943. и 1944. године. Пред крај рата град је проглашен Фестунгом, нацистичким градом-утврдом, и већина становника, осим њих 4.000, је побегло из града. Битка за град је потрајала од почетка 1945. до 9. марта када је Црвена армија освојила град. Град је предала пољским властима у априлу 1945. године, а у међувремену је локално становништво нестало од којих се за 1.840 становника ништа није знало. Тек је 1996. године пронађено 176 тела у масовној гробници, након чега је откривена још једна 2005. године са 123 тијела,[2] као и огромна масовна гробница 2008. године са остацима 2.116 тела.[3] Након форинзачарске анализе тела су покопана на Немачком ратном гробљу Старе Чарново. Истрагом је утврђено је да су били покопани наги и без зубних пломби, али како је само неколико тела имало пушчане ране, закључено је како нема основа за покретање истраге о ратном злочину 1. октобра 2010. године.[4]

Након рата град су населили Пољаци, већином они протерани из пољских подручја које је анектирао СССР. Популација је константно расла, па је 1946. град бројао 10.017 становника, 1965. - 28.292, 1994. - 40.347, а 2004.- 38.950 становника.[5]

Стари град није обновљен, а његова опека је коришћена у обнови средњовековних средишта Варшаве и Гдањска. Тако је једина средњоековна грађевина у граду Црква св. Јована, а на месту старог града је подигнуто стамбено насеље 1960их.[5]

Дворац Маријенбург

Знаменитости[уреди]

Дворац Маријнебург (срп. „Маријин дворац“) је класични пример средњовековног утврђења који се градио преко 230 година, а по завршетку изградње, 1406. године, био је највећи готички дворац у Европи, као о највећи дворац од опеке и дан данас. Дворац заправо чине три дворца један у другоме, а током Другог светског рата више од 50% дворца је било уништено. Дворац је обновљен у годинама након рата, осим катедрале која се још увек обнавља. Данас се у њему налази Музеј дворца са експонатима о историји дворца и града Малброка.

Градови пријатељи[уреди]

Град Малборк је побратимљен или има неки вид сарадње са:

Панорама[уреди]

Панорама Тевтонског дворца У Малборку

Извори[уреди]

  1. ^ „The history of Prussia: tracing the ... - Google Books“ Приступљено 7. 3. 2011.. 
  2. ^ „Death in Marienburg: Mystery Surrounds Mass Graves in Polish City - SPIEGEL ONLINE - News - International“ Приступљено 7. 3. 2011.. 
  3. ^ „MeldungenPresse“ Приступљено 7. 3. 2011.. 
  4. ^ „Instytut Pamięci Narodowej - wersja tekstowa - www.ipn.gov.pl“ Приступљено 7. 3. 2011.. 
  5. ^ а б „Official town portal“ Приступљено 7. 3. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]