Малдиви

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 1°ЈГ Ш -7°СГ Ш, 72°-74° ИГД

Малдивска Република
ދިވެހިރާއްޖޭގެޖުމުހޫރިއްޔ
Застава Малдива Грб Малдива
Застава Грб
Химна
Gavmii mi ekuverikan matii tibegen kuriime salaam
Положај Малдива
Главни град Мале
Службени језик дивехи
Председник: Мохамед Вахид Хасан
Независност: Од Уједињеног Краљевства 1965.
Површина  
 — укупно 298 km² (204)
 — вода (%) 0
Становништво  
 — 2010. 317.280 [1] (181)
 — густина 1064 становника/km² 
Валута Малдивска руфија (100 ларија)
Временска зона UTC +5
Интернет домен . mv
Позивни број ++960

Малдиви или Малдивска острва, званично Малдивска Република је острвска држава Индијског океана у јужној Азији [2]. Маледиви су групе атола распрострањених јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој (на крајњем северу) и архипелага Чагос (на југу) и око 700 километара југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено.[3]

Географија[уреди]

Малдивски архипелаг се налази у северном делу Индијског океана, југозападно од јужног дела Индије. Архипелаг се састоји од 1200 коралних острва, груписаних у атоле. На песковитом терену успева мали број биљних врста, али је он повољан за кокосове палме, хлебно дрвеће, банане и папају.

Политика[уреди]

Председничка палата у Малеу, главном граду Малдива

Малдиви су парламентарна република, са председником на челу владе и шефом државе. Председник је на челу извршне власти и именује владу коју одобрава Народни Меџлис (парламент). Након увођења новог устава 2008. године, директни избори за председника државе одвијају се сваких пет година, са лимитом од два мандата за било ког појединца. Чланови једнодомног Меџлиса служе петогодишња мандата, са укупним бројем чланова утврђених на основу популације атола, ког представљају. Зграда парламента се налази у Малеу, а ту бораве и народни посланици из целе земље. Први устав ове Републике проглашен је 1968. године, да би касније више пута био мењан и допуњиван. Садашњи Устав је ступио на снагу 7. августа 2008. године.

Административна подела[уреди]

Малдиви имају двадесет шест природних атола и неколико острвских група на изолованим гребенима. Сви они су подељени на двадесет једану административну јединицу - атоле и град Мале. Начелнике ових административних јединица именује председник државе. Све јединице су груписане у 7 региона, а град Мале је посебни престолни регион.

Називи и распоред региона и атола Малдивских острва:

  • Крајњи северни: Ха Алиф, Ха Далу и Шавијани;
  • Северни: Нуну, Раа, Баа и Лавијани;
  • Престолни: Мале;
  • Централно-северни: Кафу, Алиф Алиф, Алиф Дал и Ваву;
  • Централни: Мему, Фафу и Далу;
  • Центално-јужни: Гафу Алиф и Гафу Далу;
  • Јужни: Гнавијани и Сину;
  • Крајње јужни: Таа и Ламу.

Демографија[уреди]

Етнички идентитет становника Малдива представља мешавину култура народа који су се населили на острвима, утопљену у једну веру и језик. Најранији досељеници су вероватно били из јужне Индије и Шри Ланке. Ти досељеници су имали језички и етнички карактер Индијског потконтинента и нама су данас познати као етнички Дивехи или једноставно Малдивци.

Почетком XX века, Малдиви су имали око 100.000 становника, да би данас тај број износио око 400.000. Од тог броја, 77.000 су страни радници, док се процењује да још 33.000 има илегално усељених имиграната.

Већина Малдиваца су сунитски муслимани.

Референце[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :