Мали Извор (Зајечар)

Координате: 43° 43′ 22″ С; 22° 19′ 04″ И / 43.722833° С; 22.317833° И / 43.722833; 22.317833
С Википедије, слободне енциклопедије

Мали Извор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.454
Географске карактеристике
Координате43° 43′ 22″ С; 22° 19′ 04″ И / 43.722833° С; 22.317833° И / 43.722833; 22.317833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина286 m
Мали Извор на карти Србије
Мали Извор
Мали Извор
Мали Извор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19347
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Мали Извор је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 454 становника (према попису из 1991. било је 584 становника).

Смештено је 21 km југоисточно од града Зајечара, на десној страни Белог Тимока.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се помиње у турском попису из 15. века с манастиром Присат, што је данашњи назив једног сеоског потеса. У турско доба је расељено, па касније обновљено, 1883. године. Током турске окупација село је носило име Изворчић.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Мали Извор живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,3 година (52,0 код мушкараца и 58,0 код жена). У насељу има 191 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38.

Становништво села је претежно српско староседелачко, а у последња три пописа, примећен је значајан пад у броју становника. Године 1924. село је имало 1.768 становника у 382 куће.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.360
1953. 1.302
1961. 1.164
1971. 948
1981. 812
1991. 584 584
2002. 454 454
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
447 98,45%
Хрвати
  
1 0,22%
Македонци
  
1 0,22%
непознато
  
2 0,44%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

У селу је рођен Милисав Марковић, иконописац који је крајем 19. века осликао преко 30 манастира у Источној Србији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]