Мало ледено доба

Мало ледено доба се мало разликује од студије до студије

Мало ледено доба је период захлађења, који се догодио после топлога периода познатог као средњовековни топли период. Климатолози и историчари се тешко слажу о почетку и крају тога периода, неки сматрају да је мало ледено доба започело у 16. веку и трајало до средине 19. века. Постоји слагање да су постојала три минимума 1650, 1770. и 1850. раздвојена топлијим периодима.[1]. У почетку се веровало да је мало ледено доба глобални феномен, али сада није баш најјасније да је то био глобални феномен[2].

Временски догађаји малог леденог доба

Не постоји година, која се сматра прецизним почетком малог леденог доба, али постоји низ догађаја, који су претходили том периоду. У 13. веку је лед на северном Атлантику почео да путује све даље на југ, а једнако тако су и глечери на Гренланду путовали. Три године јаких киша, које су почеле 1315. представљале су увод у раздобље непредвидљивога времена у Северној Европи, које је трајало до 19. века. ширење леда је примећено и на глобалној разини, али од 16. века није било нових напредовања глечера. Неколико различитих датума се користи да означи почетак малог леденог доба

• 1250. када се почео ширити лед на Атлантику
• 1300 када топла лета више нису уобичајена у северној Европи
• 1315. када почињу кише и велика глад 1315–1317
• 1550. када почиње велико ширење леда
• 1650. када је био први климатски минимум

За разлику од нејасног почетка сви се слажу да је мало ледено доба завршило средином 19. века.

Северна хемисфера

фебруар, око 1410.

Мало ледено доба је донело изразито хладне зиме у многим деловима света, али догађајуи су најбоље документовани у Европи и Северној Америци. Средином 17. века глечери у Швајцарској су напредовали и гутали фарме и цела села. Река Темза и канали и реке Холандије често су се замрзавали током зиме, да су се људи клизали и одржавали сајмове на леду. Прво замрзавање Темзе је било 1607, а последње 1814., иако постоји могућност да су мостови успоравали ток реке и доприносили смзавању.

Јужни део Босфора златни рог био је замрзнут 1622. Зима 1794-95 била је посебно оштра, тако да је француска војска прелазила преко замрзнутих река у Холандији. Лука Њујорка се замрзнула 1780, па су људи могли прећи од Менхетна до острва Стејтен. Исланд је био окован ледом километрима у свим смеровима., тако да су луке биле затворене. Становништво Исланда је преполовљено, али то је повезано и са ерупцијом вулкана Лаки 1783[3].

Викиншке колоније на Гренланду су ишчезле током 15. века јер се више нису могли бавити пољопривредом. Амерички Индијанци су створили савезе као одговор на недостатак хране[4].

Много година снег је био много већи, него у годинама пре и годинама после и многи више месеци копно је било прекривено снегом. Многа пролећа и лета била су хладнија и влажнија од нормалних, иако је постојала променљивост. Сељаци су променили термине сетве и жетве да би се прилагодили скраћеним и непоузданијим временима повољним за усеве. Виногради су нестали у многим северним подручјима. У Етиопији и Мауританији било је сталнога снега, тамо где га нема данас. Град Тимбукту, који је био на значајној раскрсници каравана плављен је најмање 13 пута. Пре или после тога нема доказа о поплавама. У Кини у провинцији Јианкси престали су да гаје наранџе, које су ту расле вековима. Европски колонисти су јаваљали о изузетно оштрим зимама у Америци. Тако је језеро Супериор било 1607-1608 залеђено до јуна[5].

Чувени израђивач виолина Антонио Страдивари правио је вилоине током малог леденог доба. Претпоставља се да је хладнија клима узроковала да дрво буде гушће, што је доприносило бољем звуку[6].

Професор антропологије Брајан Фаган са универзитета у санта барбари у књизи «Мало ледено доба» говори о невољама европских сељака у том периоду. Наглашава бројне периоде глади, побуне због несташице хлеба и успон деспотских вођа. У 17 веку је таква глад завладала на Алпима да су сељаци јели жиреве. Финска је изгубила трећину становништва због глади и болести.

Приказ зиме на платнима европских сликара

Бурофс је анализирао сцене зиме на платнима разних сликара. Приметио је да је зима чест мотив од 1565 до 1665. Нагађао је да је необично јака зима 1565. инспирисала многе сликаре да стварају ремек дела. Изгледа да су чувена платна са зимским пејсажима Питера Бројгела Старијег управо из тог периода. Након зиме из 1608. појављују се Аверкампове слике, па затим слике других холандских сликара. Нагло се од 1627 до 1640 смањују мотиви зима на холандским сликама, што се подударало са топлијим периодом. Поново са доласком оштријих зима од 1640 до 1660 појављују се зимски мотиви.

Јужна хемисфера

Седименти са дна океана близу Антарктика показују климатске догађаје, који одговарају малом леденом добу и средњевековном топлом периоду[7]. Мало ледено доба се показује и анализом ледењака на Андима у Перуу. Седименти леда близу Антарктика показују ниже нивое угљен диоксида током 1550 до 1800, вероватно због хладније глобалне климе[8].

Узроци

Сунчева активност измерена помоћу радиоактивног угљеника

Научници су идентификовали два узрока малог леденог доба:

• смањена активност Сунца
• повећана вулканска активност

Постоје и натропогенетска истраживања Рудемана, који је претпостављао да је Црна смрт у 14 веку дала велики допринос хладнијој клими. Смањио се број становника, па су се шуме поново рашириле у Европи узимајући више угљеник диоксида из атмосфере[9].

Сунчева активност

Од 1645. до 1715. број сунчевих пега је био изузетно мален, тако да је било година и без сунлевих пега. Тај период умањене активности Сунца назива се Мондеров минимум. Није установљена прецизна веза између сунчевих пега и хлађења, али постоји јака коинциденција, која сугерише да веза постоји. Шпереров минимум је такође представљао период малог броја сунчевих пега и тада је такође постојало значајно захлађење. Други индикатори сунчеве активности током тога периода били су нивои угљеника-14 и берилијума-10[10].

Вулканска активност

Током малог леденога доба била је појачана вулканска активност. Приликом ерупције вулкана пепео може да оде високо у атмосферу и може да се рашири по читавој атмосфери. Пепео може да блокира долазак сунчеве светлости, што доводи до глобалног захлађења, које може да траје најмање две године након ерупције. Ерупција вулкана Тамборе у Индонезији 1815. покрила је атмосферу са пепелом. Година после тога била је позната као година без лета, а тада је мраз и снег забележен и током јуна и јула у северној Европи и Новој Енглеској.

Крај малог леденог доба

Око 1850. долази до глобалног загријавања и завршава се мало ледено доба. Неки критичари теорија глобалног загријавања верују да се клима само опоравља од последица малог леденог доба и да људска активност није одлучујући фактор у садашњим темпаратурним трендовима.

Већина научника верује да је загријавање у последњих 50 година углавном изазвано повећањем угљеник диоксида у атмосфери, а да је човек главни узрочник тога повећања.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мало ледено доба

• Abrupt Climate Change Information from the Ocean & Climate Change Institute, Woods Hole Oceanographic Institution
• The Next Ice Age (discussion of Woods Hole research)
• Little Ice Age a global event and Annotated Bibliography
• IPCC on Was there a Little Ice Age and a Medieval Warm Period?
• Huascaran (Peru) Ice Core Data from the NOAA/NGDC Paleoclimatology Program
• Abrupt Decrease in Tropical Pacific Sea Surface Salinity at End of Little Ice Age ("indicates that sea surface temperature and salinity were higher in the 18th century than in the 20th century")
• Dansgaard cycles and the Little Ice Age (LIA) (it is not easy to see a LIA in the graphs)
• The Little Ice Age and Medieval Warming in South Africa
• What the Little Ice Age reveals about the South American monsoon system, and vice versa.
• Was El Niño unaffected by the Little Ice Age?
• Evidence for the Little Ice Age in Spain
• On LIA
• Dutch Cloud an Landscape Painting in the LIA