Малта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република Малта
Repubblika ta' Malta

Застава Грб
Химна L-Innu Malti
Главни град	Валета
Највећи град	Биркиркара
Службени језик	малтешки и енглески
Влада	Парламентарна република
- Председник	Џорџ Абела
- Премијер	Лоренс Гонзи
Независност
- Од УК	21. септембар 1964.
- Република	13. децембар 1974.
Приступ у ЕУ	1. мај 2004.
Површина
- Укупно	316 km² (185.)
- Вода (%)	0,001
Становништво
- 2008.	413.609 (174.)
- 2005. попис	404.500
- Густина	1.282/km² (7.)
БДП (ПКМ)	2006 приближно
- Укупно	8.122$ милијарди (144.)
- По глави становника	20.300 (137.)
ИХР (2004)	0,875 (32.) – висок
Валута	Евро (EUR)
Временска зона	UTC +1 до +2
Интернет домен	.mt
Позивни број	+356

Република Малта (обично краће Малта) је мала и густо насељена острвска земља коју сачињава архипелаг у сред Средоземног мора. Мада Малта геофизички чини део северне Африке — лежи на афричкој континенталној плочи, право на југ од Сицилије, источно од Туниса и северно од Либије — ова земља се геополитички налази у јужној Европи. Република на истоименом острву, у Средоземном мору. Заузима важан географски положај на важном путу у средишњем делу Сицилије и 200 наутичких миља од северноафричке обале. Њена најсевернија тачка налази се на 36º 05' северне географске ширине, најјужнија на 34º 48' северне географске ширине, најзападнија на 14º 11' источне географске дужине, најисточнија на 14º 35' источне географске дужине. Малтешки језик је једини семитски језик из афро-азијске породице језика који се говори у држави која геополитички припада Европи.

[уреди] Физичко – географске одлике

Претежно брдовито острво (највиши врх 244 метра). Површинских водених токова нема. Клима је средоземна, одликује се благом зимом. Просечна годишња температура ваздуха износи 19,1ºC; просечна температура током јануара износи 13,5ºC, а током јула 27,7 ºC. Годишња количина падавина се креће око 760-770 милиметара по квадратном метру. Обала Малте је само делимично разуђена, на североисточној обали има неколико залива и природних сидришта за бродове. Малта се састоји из три острва: Малта (246 km²), Гоцо (67 km²), и Комина (3 km²). Због летњих суша и непогодне подлоге највећи део острва је без вегетације, док је природна вегетација знатно измењена деловањем човека.

[уреди] Историја

Малта је као феничанска колонија пала под власт Картагине у шестом веку пре нове ере. Под римску власт је дошла 218. за време Пунских ратова. У четвртом веку долази под власт Византије. Арапи су њоме владали од 870, од 1090. до 1530. била је под влашћу Сицилије. У периоду између 1530. и 1798. је била под малтешким витешким редом Светог Јована, док је под француском влашћу била од 1798. до 1814. Малта је била енглески посед од 1814. до 1964. и била је утврђена ратна лука енглеске средоземне флоте. Одлуком Уставне конференције јула 1964. у Лондону добила је статус доминиона и постала члан Комонвелта. Малта је независност стекла 21. септембра 1964. године, а прогласила се републиком у оквиру Комонвелта 13. децембра 1974. Чланица је Уједињених нација од 1964, а покрета Несврстаних од 1974. Малта заузима веома важан војно-стратегијски положај, пошто се налази у центру Средоземног мора, на раскршћу важних поморских путева. САД и Велика Британија плаћају Малти за закуп војних база.

[уреди] Државно и друштвено уређење

Према уставу од 13. децембра 1974. Малта је унитарна парламентарна република, чланица британског Комонвелта. Шеф државе је председник републике који само формално учествује у извршној власти. Председника републике бирају посредно у парламенту (Представничком дому) представници на период од пет година. Шеф државе поставља и разрешава председника владе и министре, распушта парламент и потврђује законе изгласане у парламенту. Извршну власт има искључиво влада на челу са премијером. Влада је за свој рад одговорна Представничком дому. Законодавну власт обавља једнодомни парламент, Представнички дом, од 65 народних представника који се бирају на период од пет година. Право гласа се стиче са навршеном 21. годином живота. Малта је од 2004. године чланица Европске уније. Службени језици на Малти су малтешки и енглески. Новчана јединица је евро.

[уреди] Становништво

Велика лука

Према проценама УН на Малти је 2007. живело 419 285 становника или 1282 становника по квадратном километру. Природни прираштај у 2006-ој години је износио 2,12‰ као резултат ниске стопе рођених од 10,22‰ и умерене стопе умрлих од 8,1‰. Смртност новорођенчади износила је 3,86 ‰. Становништво Малте чине највећим делом Малтежани (мешавина италијанског и арапског становништва) 95,3%, Британци 1,6% те остали народи 3,1%. Према вероисповести на католике отпада 97,3%, протестанте 1,2% те на остале вере 1,5 % становништва. Главни град је Ла Валета са 6300 становника, а остали већи градови су Слиема (10 218), Биркирхара (21 858), Моста (18 429), Корми (16 559), Забар (14 671).

Нека од већих насеља су:

• Биркиркара (21.676 становника)
• Мостра (17.789 становника)
• Викторија (12.914 становника)
• Сан Гван (12.346 становника)
• Валета (6.315 становника)

Валета је главни град иако се њено становништво смањује већ тридесетак година

[уреди] Клима

Најнижа забележена температура је измерена 1905 - +1.1C, а највиша +43.8C августа 1999. Снег готово никад не пада. Током претходних 115 година падао је само три пута фебруара 1895., јануара 1905 и током марта 1949.

[уреди] Види још

• Грб Малте
• Застава Малте
• Малтешки ред
• Малтешки језик
• Химна Малте

[уреди] Спољашње везе

Вики путовања Вас додатно могу информисати ако пратите линк: Малта

Викимедијина остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Малта

• Влада Малте
• Оружане снаге Малте
• Званична туристичка презентација

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португал • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија¹

---

Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора

---

¹ званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија

Комонвелт (Commonwealth of Nations)

Антигва и Барбуда • Аустралија • Бахами • Бангладеш • Барбадос • Белизе • Боцвана • Брунеји • Вануату • Гамбија • Гана • Гренада • Гвајана • Доминика • Замбија • Индија • Јамајка • Јужноафричка Република • Кенија • Камерун • Канада • Кипар • Кирибати • Лесото • Малави • Малезија • Малдиви • Малта • Маурицијус • Мозамбик • Намибија • Науру • Нови Зеланд • Нигерија • Папуа Нова Гвинеја • Свети Китс и Невис • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Самоа • Сејшели • Сијера Леоне • Сингапур • Соломонска Острва • Свазиленд • Сри Ланка • Танзанија • Тонга • Тринидад и Тобаго • Тувалу • Уганда • Уједињено Краљевство

Координате: 35,9° СГ Ш, 14,4° ИГД