Битољски вилајет

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Манастирски вилајет)
ولايت مناستر
Vilâyet-i Manastır
Битољски вилајет
1874.—1912.

Битољски вилајет око 1900.
Главни градБитољ[1]
РегијаБалкан
Земља Османско царство
Становништво1.069.789 (1911)[2]
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • ОбликВилајет
Историја 
• Успостављено
1874.
• Укинуто
1912.
Претходник
Следбеник
Солунски вилајет (Османско царство)
Аутономна Албанија
Краљевина Грчка
Краљевина Србија

Битољски вилајет (тур. Vilâyet-i Manastır) је био административно-управна јединица Османског царства од 1873. до 1912. године. Формиран је 1873. у склопу процеса административно-управних реформи Царства. Центар му је био у Битољу, где је заседао и управник ове области (валија) и где се налазила међуконфесионална обласна скупштина (идаре меџлис).

Вилајет је формиран као прилично велика управна област, која је обухватала западни део данашње западне Македоније, средишњи део Албаније и део северне Грчке. Простирао се на територији од приближно 32 000 km².

На северу је био ограничен ограничен Призренским вилајетом до његовог расформирања. а касније Косовским вилајетом од 1877. На југоистоку се граничио са Солунским вилајетом, на југу са Краљевином Грчком, на југозападу са Јањинским вилајетом, а на северу са Скадарским вилајетом.

Крајем 19. века Битољски вилајет је имао између 800.000 и 900.000 становника, а 1908. године тај број је порастао на 1.000.576.

Након Првог балканског рата Битољски вилајет је престао да постоји и подељен је између Краљевине Србије, Краљевине Грчке и Кнежевине Албаније[3]

Административна подела[уреди | уреди извор]

По формирању вилајета у његов састав су улазили санџаци:

Со формирањем Скадарског вилајета, 1876. године, од Битољског вилајета је одузет Скадарски санџак, а формирањем Косовског вилајета одвојени су и Призренски и Скопски санџак. Пред ослобођење 1912. Битољски вилајет се састојао из Битољског, Дебарског, Елбасанског, Корчанског и Серфиче санџака.[4][5]

Валије[6][уреди | уреди извор]

Име Години
Осман паша септембар 1844 — август 1845
Мехмед Селим паша Енесте Насеки август 1845 — март 1848
Хафзи Мехмед паша Черкез март 1848 — мај 1850
Исмаил паша Пајасли мај 1850 — април 1851
Мустафа Тосун паша април 1851 — октобар 1853
Али Риза Мехмед паша новембар 1853 — февруар 1854
Мазхар Осман паша Арнаут септембар 1858 — август 1859
Ебубекир Рустем паша август 1859 — март 1860
Мустафа паша Алјанак март 1860 — јули 1863
Махмуд паша јули 1863 — јануар 1864
Исмаил Хак паша Шехсуварзаде Лесковакли новембар 1865 — јули 1869
јули 1869 — јули 1874
Ђурчи Али Саиб паша јули 1874 — јануар 1875
Бајтар Мехмед Рефет паша јануар 1875 — јуни 1875
Мехмед Редиф паша Бурсали јуни 1875 — септембар 1875
Ђурчи Али Саиб паша септембар 1875 — мај 1876
Ибрахим Девриш паша Ловчали мај 1876 — децембар 1876
Абди паша Черкез децембар 1876 — април 1877
Асаф паша април 1877 — март 1879
Ахмед Мухтар паша Катърджиоглу март 1879 — август 1880
Ахмед Ејуб паша август 1880 — октобар 1884
Али Кемали паша Солемезоглу октобар 1884 — август 1887
Халил Рифат паша август 1887 — јуни 1889
Ахмед Ејуб паша јуни 1889 — октобар 1889
Мехмед Фаик паша Селаникли октобар 1889 — април 1895
Абдулерим паша Бурсали април 1895 — децембар 1901
Хасан Едип паша децембар 1901 — февруар 1903
Али Риза паша февруар 1903 — август 1903
Ебубекир Хазим беј Тепејиран август 1903 — децембар 1906
Ахмед Решид беј децембар 1906 — февруар 1907
Фахри паша ноембар 1908 — октобар 1909
Мехмед Решид паша Мектубизаде октобар 1909 — ноембар 1910
новембар 1910 — јануар 1912
Али Мюнуф беј Јегенага јануар 1912 — август 1912
Бехчет Јусуф беј 1 август 1912

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Encyclopaedia Britannica 1911 Edition, Monastir.”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2010. г. Приступљено 22. 03. 2013. 
  2. ^ Teaching Modern Southeast European History Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012). Alternative Educational Materials, pp. 26
  3. ^ Кратка историја Битољског вилајета. Превео Глиша Елезовић, „Братство“ XXVII, 43, Београд, 1933
  4. ^ http://tarihvemedeniyet.org/documents/makaleler/20.%20yy%20Osmanli%20Vilayetleri.pdf
  5. ^ ↑ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/anemi-portal/metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&pageno=8&width=1031&height=728&maxpage=141&lang=en
  6. ^ World Statesmen — Macedonia
  7. ^ Овде су наведени и паше-сераскери који су управљали у Битољу као паше санџака пре формирања вилајета.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]