Битољски вилајет
| ولايت مناستر Vilâyet-i Manastır Битољски вилајет | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1874.—1912. | |||||||||||||
.png) Битољски вилајет око 1900. | |||||||||||||
| Главни град | Битољ[1] | ||||||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||||||
| Становништво | 1.069.789 (1911)[2] | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
| Владавина | |||||||||||||
| • Облик | Вилајет | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1874. | ||||||||||||
• Укинуто | 1912. | ||||||||||||
| |||||||||||||
| Овај чланак је део серије о историји Републике Македоније, Србије, Грчке, Албаније и Турске | ||||||||||
|
||||||||||
|
||||||||||
|
||||||||||
Битољски вилајет (тур. Vilâyet-i Manastır) је био административно-управна јединица Османског царства од 1873. до 1912. године. Формиран је 1873. у склопу процеса административно-управних реформи Царства. Центар му је био у Битољу, где је заседао и управник ове области (валија) и где се налазила међуконфесионална обласна скупштина (идаре меџлис).
Вилајет је формиран као прилично велика управна област, која је обухватала западни део данашње западне Македоније, средишњи део Албаније и део северне Грчке. Простирао се на територији од приближно 32 000 km².
На северу је био ограничен ограничен Призренским вилајетом до његовог расформирања. а касније Косовским вилајетом од 1877. На југоистоку се граничио са Солунским вилајетом, на југу са Краљевином Грчком, на југозападу са Јањинским вилајетом, а на северу са Скадарским вилајетом.
Крајем 19. века Битољски вилајет је имао између 800.000 и 900.000 становника, а 1908. године тај број је порастао на 1.000.576.
Након Првог балканског рата Битољски вилајет је престао да постоји и подељен је између Краљевине Србије, Краљевине Грчке и Кнежевине Албаније[3]
Административна подела[уреди | уреди извор]
По формирању вилајета у његов састав су улазили санџаци:
- Битољски санџак са казама: Битољском, Корчанском, Прилепском, Охридском, Костурском, Кожанском, реканском, Населичком (Анаселица), Леринском, Серфиџанском, Кичевском и Колоњском.
- Призренски санџак са казама: Призренском, Тетовском, Приштинском, Ђаковачком, Пећком, Гњиланском, Вучитрнском и Гусињском.
- Скадарски санџак са казама: Скадарском, Подгоричком, Тиранском, Кавајском, Акче Хисарском (Кроја) и Љешком.
- Скопски санџак са казама: Скопском, Кумановском, Штипском, Кривопаланачком, Радовишком, Кочанском и Кратовском.
- Дебарски санџак са казама: Горњо Дебарском, реканском, Елбасанском, Доњо Дебарском и Матском.
Со формирањем Скадарског вилајета, 1876. године, од Битољског вилајета је одузет Скадарски санџак, а формирањем Косовског вилајета одвојени су и Призренски и Скопски санџак. Пред ослобођење 1912. Битољски вилајет се састојао из Битољског, Дебарског, Елбасанског, Корчанског и Серфиче санџака.[4][5]
Валије[6][уреди | уреди извор]
| Име | Години |
|---|---|
| Осман паша | септембар 1844 — август 1845 |
| Мехмед Селим паша Енесте Насеки | август 1845 — март 1848 |
| Хафзи Мехмед паша Черкез | март 1848 — мај 1850 |
| Исмаил паша Пајасли | мај 1850 — април 1851 |
| Мустафа Тосун паша | април 1851 — октобар 1853 |
| Али Риза Мехмед паша | новембар 1853 — февруар 1854 |
| Мазхар Осман паша Арнаут | септембар 1858 — август 1859 |
| Ебубекир Рустем паша | август 1859 — март 1860 |
| Мустафа паша Алјанак | март 1860 — јули 1863 |
| Махмуд паша | јули 1863 — јануар 1864 |
| Исмаил Хак паша Шехсуварзаде Лесковакли | новембар 1865 — јули 1869 |
| — | јули 1869 — јули 1874 |
| Ђурчи Али Саиб паша | јули 1874 — јануар 1875 |
| Бајтар Мехмед Рефет паша | јануар 1875 — јуни 1875 |
| Мехмед Редиф паша Бурсали | јуни 1875 — септембар 1875 |
| Ђурчи Али Саиб паша | септембар 1875 — мај 1876 |
| Ибрахим Девриш паша Ловчали | мај 1876 — децембар 1876 |
| Абди паша Черкез | децембар 1876 — април 1877 |
| Асаф паша | април 1877 — март 1879 |
| Ахмед Мухтар паша Катърджиоглу | март 1879 — август 1880 |
| Ахмед Ејуб паша | август 1880 — октобар 1884 |
| Али Кемали паша Солемезоглу | октобар 1884 — август 1887 |
| Халил Рифат паша | август 1887 — јуни 1889 |
| Ахмед Ејуб паша | јуни 1889 — октобар 1889 |
| Мехмед Фаик паша Селаникли | октобар 1889 — април 1895 |
| Абдулерим паша Бурсали | април 1895 — децембар 1901 |
| Хасан Едип паша | децембар 1901 — февруар 1903 |
| Али Риза паша | февруар 1903 — август 1903 |
| Ебубекир Хазим беј Тепејиран | август 1903 — децембар 1906 |
| Ахмед Решид беј | децембар 1906 — февруар 1907 |
| Фахри паша | ноембар 1908 — октобар 1909 |
| Мехмед Решид паша Мектубизаде | октобар 1909 — ноембар 1910 |
| — | новембар 1910 — јануар 1912 |
| Али Мюнуф беј Јегенага | јануар 1912 — август 1912 |
| Бехчет Јусуф беј | 1 август 1912 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Encyclopaedia Britannica 1911 Edition, Monastir.”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2010. г. Приступљено 22. 03. 2013.
- ^ Teaching Modern Southeast European History Архивирано на сајту Wayback Machine (20. март 2012). Alternative Educational Materials, pp. 26
- ^ Кратка историја Битољског вилајета. Превео Глиша Елезовић, „Братство“ XXVII, 43, Београд, 1933
- ^ http://tarihvemedeniyet.org/documents/makaleler/20.%20yy%20Osmanli%20Vilayetleri.pdf
- ^ ↑ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, http://anemi.lib.uoc.gr/php/pdf_pager.php?filename=/var/www/anemi-portal/metadata/6/9/5/attached-metadata-5d3c137498cf87397083652dec9dfdac_1242889374/154547_w.pdf&pageno=8&width=1031&height=728&maxpage=141&lang=en
- ^ World Statesmen — Macedonia
- ^ Овде су наведени и паше-сераскери који су управљали у Битољу као паше санџака пре формирања вилајета.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стојанчевић, Владимир (2012). „Из српске историјске прошлости у Битољском вилајету на прелазу 19. у 20 век (Друштвено-политичке прилике)” (PDF). Вардарски зборник. 9: 1—47.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
.svg){kind=small}
 | Овај чланак везан за област Македонију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |