Манастир Ћелија Пиперска

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Ћелија Пиперска
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање12. вијек
ОснивачСтефан Немања
Управникигуманија Јелена Станишић
МестоЦрнци (Подгорица)
ДржаваЦрна Гора
Свети Стефан Пиперски — ктиторска фреска

Манастир Ћелија Пиперска је манастир Митрополије црногорско-приморске из 12. вијека.

Историја[уреди | уреди извор]

Манастир се налази 17 км од Подгорице, на ивици планинске висоравни изнад села Црнци (Подгорица). Основао га је, у првој половини 12. вијека, Стефан Немања, обновио га је у 17. вијеку Свети Стефан Пиперски. Манастир је израстао из испосничке ћелије овог подвижника и светитеља. Године 1667. он је саградио малу цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице, а нешто касније: школу и монашку кухињу.[1]

У XIX веку манастир је обновљен и био активан. Почевши од 1878. године, манастир је припадао новоствореној Захумско-рашкој епархији. Већа реконструкција обављена је 1889. године. У то време у манастирској школи је отворен црквена библиотека, која је у то време била једна од највећих у Црној Гори. Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској.

Манастир, захваљујући свом положају у планинама, није био оштећен за време Другог светског рата, али је током послератног терора комунистичке партије 1945. године разрушен, када је спаљена и манастирска библиотека. Касније је манастир обновљен као женски. Након земљотреса 1979. године, покренута је његова обнова која је завршена тек 1994. године. Од 1988. године у манастиру је иконописачка школа.

У манастиру се чувају мошти ктитора манастира Светог Стефана Пиперског.

О св.Стефану Пиперском и светој обитељи Ћелији Пиперској, као српском свецу и српском манастиру, као и о славним Немањићима пише никшићки лист Оногошт, у броју 23. за 1899.годину.

Старешине манастира[уреди | уреди извор]

Портрет Име и презиме Време службе
игуман Михаило (Петровић) 1914—1889
игуман Доситеј (Кнежевић) 1889—1906
игуман Лаврентије (Љумовић) 1906—1936
игуман Боривоје (Томовић) 1936—1945
игуман Кирило (Раичевић) 1966—1968
игуман Евдоким (Тихвицки) 1977—1986
игуман Лазар (Аџић) 1987—1991
игуманија Ефимија (Никчевић) 1991—1998
игуманија Ангелина (Трифуновић) 1998—2002
игуманија Јелена (Станишић) 2002—

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ [3]