Манастир Ћелија Пиперска
| Манастир Ћелија Пиперска | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 12. вијек |
| Оснивач | Стефан Немања |
| Управник | игуманија Јелена Станишић |
| Место | Црнци (Подгорица) |
| Држава | Црна Гора |
Манастир Ћелија Пиперска је манастир Митрополије црногорско-приморске из 12. вијека.
Историја[уреди | уреди извор]
Манастир се налази 17 км од Подгорице, на ивици планинске висоравни изнад села Црнци (Подгорица). Основао га је, у првој половини 12. вијека, Стефан Немања, обновио га је у 17. вијеку Свети Стефан Пиперски. Манастир је израстао из испосничке ћелије овог подвижника и светитеља. Године 1667. он је саградио малу цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице, а нешто касније: школу и монашку кухињу.[1]
У XIX веку манастир је обновљен и био активан. Почевши од 1878. године, манастир је припадао новоствореној Захумско-рашкој епархији. Већа реконструкција обављена је 1889. године. У то време у манастирској школи је отворен црквена библиотека, која је у то време била једна од највећих у Црној Гори. Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској.
Манастир, захваљујући свом положају у планинама, није био оштећен за време Другог светског рата, али је током послератног терора комунистичке партије 1945. године разрушен, када је спаљена и манастирска библиотека. Касније је манастир обновљен као женски. Након земљотреса 1979. године, покренута је његова обнова која је завршена тек 1994. године. Од 1988. године у манастиру је иконописачка школа.
У манастиру се чувају мошти ктитора манастира Светог Стефана Пиперског.
О св.Стефану Пиперском и светој обитељи Ћелији Пиперској, као српском свецу и српском манастиру, као и о славним Немањићима пише никшићки лист Оногошт, у броју 23. за 1899.годину.
Старешине манастира[уреди | уреди извор]
| Портрет | Име и презиме | Време службе | |
|---|---|---|---|
| игуман Михаило (Петровић) | 1914—1889 | ||
| игуман Доситеј (Кнежевић) | 1889—1906 | ||
| игуман Лаврентије (Љумовић) | 1906—1936 | ||
| игуман Боривоје (Томовић) | 1936—1945 | ||
| игуман Кирило (Раичевић) | 1966—1968 | ||
| игуман Евдоким (Тихвицки) | 1977—1986 | ||
| игуман Лазар (Аџић) | 1987—1991 | ||
| игуманија Ефимија (Никчевић) | 1991—1998 | ||
| игуманија Ангелина (Трифуновић) | 1998—2002 | ||
| игуманија Јелена (Станишић) | 2002— |
