Манастир Базјаш

Из Википедије, слободне енциклопедије

Базјаш је манастир Српске православне цркве у Румунији, у општини Соколовац, на самом почетку Ђердапске клисуре (или „Банатска клисура“ као је месни Срби зову).

Манастир је посвећен Преобрежењу Господњем.

Положај[уреди]

Манастир се налази на самој граници са Републиком Србијом и ваздушном линијом удаљен је десетак километара од Беле Цркве. Испод манастира протиче река Нера, а изнад се пружају најнижа брда у оквиру планина у румунском делу Баната.

Историја[уреди]

Базјаш је основан као српски манастир још у средњем веку, а одржао се и за време отоманске владавине и поред честих рушења и разарања. Према легенди манастир је основао Растко Немањић, а обновили су га Ђорђе и Јован Бранковић крајем XV века. Године 1718. овим подручјем су завладали Хабзбурговци. Када је основана Војна крајина манастир, будући близу јужне границе царства на Дунаву, нашао се на њеном подручју. Последњи пут манастир је разаран 1738. године, када су Турци последњи пут прешли Дунав. Године 1772. манастир је постао метох оближњег манастира Златица. После Првог светског рата манастир је припао Румунији. Црква је обновљена 1860—61 и тада је сликар Живко Петровић осликао иконостас, а зидне слике извео је заједно са сином Димитријем и фреско-сликаром Морицом Брајером.

Данашње стање[уреди]

Последњих година влада Републике Румуније много је уложила у обнову српских манастира у румунском Банату.

Литература[уреди]

  • В. Матић и С. Јовановић, Манастир Бајзаш, Зборник за ликовне уметности, 1969, 5

Спољашње везе[уреди]