Манастир Острос
| Манастир Острос | |
|---|---|
.jpg) Остаци манастира | |
| Основни подаци | |
| Тип | православни манастир |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија црногорско-приморска |
| Оснивање | 11. век |
| Оснивач | Јован Владимир и Косара |
| Посвећен | Успење Пресвете Богородице |
| Локација | |
| Место | Велики и Мали Острос |
| Држава | Црна Гора |
| Координате | 42° 5′ 1″ N 19° 19′ 5″ E / 42.08361° С; 19.31806° И |
  Манастир Острос Манастир Острос на карти Црне Горе | |
Манастир Острос[1][2] (Манастир Пречиста Крајинска) је српски средњовековни манастир који се налази у Скадарској Крајини, на југозападној обали Скадарског језера, у билизини села Мали и Велики Острос, 22 километара југоисточно од Вирпазара, у близини границе са Албанијом. Сматра се да је Маријинско јеванђеље, писано на глагољици, један од најстаријих старословенских рукописа из 11.века, написано у овом манастиру.[3]
Историја[уреди | уреди извор]
Први пут се црква у Крајини помиње крајем 10. века у „Летопису попа Дукљанина“, када је у њој сахрањен Петрислав, отац кнеза Владимира. Крајина се у 11. веку наводи као престоница, двор кнеза Владимира. У цркву свете Марије, коју је по предању подигла Владимирова жена Косара, ћерка цара Самуила, пренето је његово тело из Преспе 1016. године. Мошти краља Владимира налазиле су се у манастиру до 1215. године, када су пренете у манастир Светог Јована Владимира код Елбасана. Манастир се помиње 1417.године у повељи Балше III, када је био седиште Зетске митрополије, а претпоставља се да је срушен и запустео крајем 17. века, у походима скадарског везира Сулејман-паше Бушатлије.[4]
Изглед манастирског комплекса[уреди | уреди извор]
Остаци манастирског комплекса данас су у рушевинама. Више се сачувала једино кула-звоник на западном крају једне веће просторије сазидане у продужетку западног дела цркве, посвећене Успењу Богородице, за коју се претпоставља да је могла бити намењена било за становање, било за трпезарију. Кула је имала пет спратова са дрвеним међуспратним таваницама. На четвртом спрату се налазила мала капела са апсидом, а данас је кула делимично обновљена. Од обимних зидова комплекса нешто видљивих остатака сачувало се једино на северној страни. Остаци зидова, највероватније касније призиданих, налазе се и уз саму црквену грађевину, али су неопходна даља истраживања.
Сам положај манастира није био нарочито погодан за одбрану. Међутим, ако је тачно да је Крајина име места у коме је столовао Владимир и да се оно односи на ближу околину комплекса, онда се може претпоставити да су за одбрану служиле и околне камените главице према самом језеру.
Напомена[уреди | уреди извор]
- Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са ове странице презентације Средњевјековни градови Црне Горе, уз одобрење. Као основа за израду презентације коришћена је књига Павла Мијовића и Мирка Ковачевића „Градови и утврђења у Црној Гори“ (Београд-Улцињ 1975), чији су поједини делови укључени у њу, уз дозволу аутора.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Манастир Острос Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2017) mitropolija.me
- ^ Манастир Острос Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2020) manastirispc.com
- ^ Милановић & Михајловић 2015, стр. 382.
- ^ Манастир Пречиста Крајинска, Острос Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2017) spc-bar.me
Литература[уреди | уреди извор]
- Милановић, Јован; Михајловић, Љубомир (2015). Манастири Српске православне цркве - водич. Београд.
- Ћирковић, Сима (2000). „Archiepiscopus Craynensis”. Историјски записи. 73 (1-2): 47—54.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Манастир Острос mitropolija.me
- Манастир Пречиста Крајинска, Острос spc-bar.me
- Манастир Пречиста Крајинска Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2016) nparkovi.me
