Манастир Велика Ремета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Велика Ремета
Velika Remeta monastery.jpg
Манастир Велика Ремета
Координате 45° 08′ 32" СГШ, 19° 55′ 03" ИГД
Држава Застава Србије Србија
Година оснивања 16. век
Ктитор Краљ Драгутин
Локација Фрушка гора, Прњавор
Јурисдикција СПЦ


Координате: 45° 08′ 32" СГШ, 19° 55′ 03" ИГД
Манастир Велика Ремета је један од 16 фрушкогорских манастира. Налази се у источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља и некадашњег прњавора Велика Ремета, у чијем се атару данас налази. Манастир просторно и административно припада општини Ириг.

Манастир је посвећен светом Димитрију, а у његовом саставу се налази и црква посвећена овом свецу. У оквиру манастира се налазе и две капеле — светог Јована Крститеља из 18. века и Успенија Пресвете Богородице из 1970.

Положај[уреди]

Манастир Велика Ремета налази се на јужној страни Фрушке горе, дубоко у планини и на висини од 270 m. Удаљен је свега 5-6 km од пута Београд-Нови Сад, па је лако доступан верницима и другим посетиоцима.

Историја[уреди]

По предању, манастир је основао краљ Драгутин када је у лову пао са коња и остао трајно хром и предао власт свом брату Милутину. Према званичним подацима Велика Ремета се први пут помиње 1562. Постоји и један писани податак из 1509. да је изасланик-калуђер деспотице Ангелине Бранковић долазио у манастир посвећен светом Димитрију (манастир Велика Ремета је посвећен овом светитељу).

Данашњи манастирски комплекс је веома стар и сматра се да је његова градња започета још у 15. веку. Барокни звоник придодат му је 1735. и посвећен је рођењу светог Јована Претече (светог Јована Крститеља). Фасада цркве прилагођена барокном изгледу у периоду 1733—1753. Нове иконе за иконостас израђене су у првој половини 18. века. Међутим, престоне иконе су старије. Ове иконе су сликали 1687. придворни руски зографи Леонтије Стефанов, Јоан Максимов и Спиридон Григорев.

На почетку Другог светског рата у манастир улазе усташке јединице и у њему остају све до пролећа 1943, тако да је комисија загребачког Музеја за умјетност и обрт 10. септембра 1941. дошла да попише имовину манастира и да је однесе у Загреб. Она је преузела свега око 60 предмета, што говори да су остала добра била покрадена и уништена. Када су пролећа 1943. усташе напуштале манастир, спалиле су га.

Велика Ремета је обновљена 1982. Страешина манастира је архимандрит Стефан Вучковић.[1]

Данашње стање[уреди]

Манастир је данас у добром стању. Главна црква (католикон) је са све четири стране опкољена конацима и има највиши звоник у Срему (38,6 m).

Занимљивости[уреди]

Године 1721. овде је описао свој пут у Јерусалим (1705) Јеротеј Рачанин и то је први путопис у српској књижевности.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]