Манастир Војловица

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 49′ 41" СГ Ш, 20° 41′ 06" ИГД

Манастир Војловица
Манастир Војловица
Манастир Војловица
Опште информације
Место Војловица
Општина Панчево
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика манастир
Време настанка крај XIV века
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Власник СПЦ
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Панчево
Надлежна институција
Седиште Панчево
Адреса Старчевачки пут бб 26000 Панчево
Телефон (013) 325 013
Факс (013) 325 013

Манастир Војловица је манастир Српске православне цркве који се налази код Војловице, у југоисточном предграђу Панчева, на око 5,5 километара према Старчеву, у кругу Рафинерије „Панчево“. Према најстаријој верзији, манастир је основао 1383. деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, а најстарији поуздани извор оставио је јеромонах Партеније 1542. године (нека предања говоре да су цркву подигли монаси који су се доселили из српских крајева). У манастиру постоји запис из 1799. који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио манастир 1405. године. Одувек је био важно духовно средиште овог дела Баната.[1]

Историја[уреди]

Манастир је небројано пута разаран, затваран, спаљиван, а монаси су одвођени у ропство или мучки убијани. На основу историјских записа највећа разарања, али истовремено и обнове манастира, везана су за 18. век (1716, 1738, 1788).[1] Током Другог светског рата у манастиру су Немци држали заточене српског патријарха Гаврила Дожића и владику жичког Николаја Велимировића. Због подизања Рафинерије нафте у Панчеву која је изграђена на манастирском поседу 1965. живот у манастиру Војловици је био угашен. Проблем је после више година превазиђен, живот у манастиру је обновљен, а фабрика и манастир данас постоје у ретко виђеној симбиози.[1] Последњи пут је реконстурисан и обнављан 19811988. године[2]. Уз обнову, урађени су и конзерваторско-рестаураторски радови на цркви, на основу којих је крајем 80-их година, указано на то да у црквеној грађевини постоји више слојева живописа, из различитих периода градње и обнове, где најстарији слој потиче из 15. или прве половине 16. века.[3] У априлу 2012. је договорено да део плаца који се налази у саставу Рафинерије буде враћен манастиру.[4]

Архитектура[уреди]

На јужној страни манастира одмах поред цркве налази се гроб са темпларским крстом. У кругу манастира налази се црква Светих арханђела Михаила и Гаврила и конак. Поседује позлаћени иконостас из 18. века са тридесетак икона.

Једнобродној црквеној грађевини са полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певничким просторијама, осмостраним кубетом над наосом и слепим кубетом над припратом, дозидана је још једна припрата 1752. године, за време игумана Пајсија Милутиновића. Високи барокни звоник са делом нове припрате призидан је уз цркву (Пајсијеву припрату) 1836. године. Барокном изгледу цркве, поред карактеристичног звоника, доприноси и низ полукружних аркада на стубићима изнад кордонског венца на Пајсијевој припрати.

У XVIII веку, за време игумана Јоаникија Миљковића, изграђени су конаци, осликани унутрашњи зидови храма и начињен високи барокни иконостас, коме се као аутор помиње молер Аксентије из Панчева. Садржи око 30 икона са старозаветним и новозаветним ликовима, иконостас је позлаћен. Током 1890. године на манастирском поседу основана је мала капела над воденицом. Данашња часна трпеза од мермера потиче из 1816. године.

Зидно сликарство цркве посвећене Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу, пратило је хронолошки фазе градње и обнове цркве. Почетком осамдесетих година XX века испод слоја уљаног сликарства из 1797/1798, године, откривено је старије сликарство из два периода: слој из XВ или прве половине XВИ века и слој с краја XVII или почетка XVIII века. Млађи слој зидног живописа манастира Војловице настао је 1730/1732 године чији је аутор Давид из Селенице, исти сликар који је осликао цркву манастира Драче и припрате манастира Манасије (Ресаве).[5]

Данас је Војловица мушки манастир.

Богослужбене књиге, али и други покретни вредни предмети манастира Војловице као што су иконе, слике, иконостас проглашени су за споменике културе решењима из 1952. и 1968. године, а 1991. године Манастир Војловица стиче статус споменика културе од изузетног значаја.[1]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]