Манастир Гомирје
| Манастир Гомирје | |
 Манастир са храмом Светог Јована Претече |
|
| Координате | 45° 20′ 37" СГШ, 15° 06′ 41" ИГД |
| Држава |  Хрватска |
| Година оснивања | 1601 |
| Ктитор | Манастир Крка |
| Локација | Гомирје |
| Јурисдикција | СПЦ |
Координате: 45° 20′ 37" СГШ, 15° 06′ 41" ИГД Манастир Гомирје је најзападнији српски манастир у Европи. Налази се у Горском Котару у Републици Хрватској и припада Горњокарловачкој епархији Српске православне цркве.
У оквиру манастирског комплекса налази се храм Рожденија светог Јована Претече.
Садржај |
Историја [уреди]
Манастир Гомирје је настао у време када су се формирала прва српска насеља у Гомирју, Врбовском и Моравицама крајем 16. века. Основан је 1600. године, а његови први градитељи били су калуђери који су дошли из манастира Крка и који су почели градњу манастира 1601. године. Током 17. века сви манастирски објекти били су саграђени од дрвета.
Почетком 18. века отпочињу припреме за изградњу зидане цркве и манастирског конака. Сазидана је 1719. године нова манастирска црква, а 1730. и манастирско здање са 12 келија и трпезаријом. На манастирском гробљу на Велику Госпојину 1747. године освештао је владика Павле Ненадовић, каснији карловачки митрополит, капелу посвећену Успенију Пресвете Богородице. На овај празник у Гоморју се од тада одржава велики народни сабор.
Култура и образовање [уреди]
Манастир је своје најбоље раздобље имао током 18. века када је постао прворазредно културно и образовно средиште Срба у овом делу Хабзбуршке монархије. У Гомирју је деловала иконографска школа коју је установио Симеон Балтић и из које потичу многи иконостаси и иконе у црквама Горњокарловачке епархије. Овде је био развијен и преписивачки рад.
Током 19 века неколико еминентних и значајних особа је живело у Гоморју. Између осталих Јосиф Рајачић, митрополит и српски патријарх, Сава Мркаљ, реформатор српског писма, а накратко овде је на пропутовању боравио и Никола Тесла
Страдања и обнова [уреди]
Најтежи период манастир је прошао у 20. веку. Током Првог светског рата био је претворен у логор за политички оптужене српске свештенике. У Другом светском рату усташе су 1943. године манастир запалиле. Само је остала демолирана манастирска црква. Игуман Теофан Косановић је убијен. Вредно културно благо и библиотека пренети су у Загреб где се и данас налазе. После Другог светског рата обновљена је манастирска црква, а од 1967. и цео манастирски комплекс.
