Манастир Грачаница
Координате: 42° 35' 54" СГ Ш, 21° 11' 36" ИГД
- За остале употребе, погледајте чланак Грачаница.
| Средњовековни споменици на Косову и Метохији Medieval Monuments in Kosovo* |
|
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
|
Високи Дечани Пећка патријаршија Богородица Љевишка Грачаница |
|
| Држава | |
| Врста | културна |
| Критеријум | ii, iii, iv |
| Референца | 724. |
| Регија† | Европа |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 2004. (28. седница) |
| Додатни упис | 2006. |
| Угроженост | 2006- |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km. удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије.
Садржај |
[уреди] Историја
Манастир Св. Богородице у Јужној Србији, на левој обали реке Грачанке, десна притоке Ситнице, јужно од Приштине на Косову, задужбина је краља Милутина, његове жене Симониде и сина Стефана. Подигнута је 1321. године и обдарена богатим поклонима као у имању тако и у повластицама. Она је подигнута на месту старе цркве у којој је била столица липљанске епископије.
Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. У другој четвртини 16. века ту је било и средиште новобрдског митрополита који је у манастир донео и прву штампарију. Касније, услед великих турских зулума, манастир је напуштен и црква је служила за парохијске потребе. После Другог светског рата, манастир су обновиле монахиње и од тада он служи као женски манастир. Данас у њему живи 20-так сестара које се баве иконописањем, везом, пољопривредом и другим монашким послушањима.
Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен. Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа овог краја. У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији.
[уреди] Архитектура
Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе српске културе. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних редова опека и има пет кубета и три апсиде. Изведена је у естетском и грађевинско- архитектонском савршенству и врло је складних пропорција.
Црква манастира Грачаница је грађевина са пет кубета са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена у крајем 14. века у време кнеза Лазара.
[уреди] Фреске
У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечана, затим лик краљице Симониде, жене краља Милутина и кћери византијског цара Андроника II.
У 16. веку припрата је осликана фрескама. Михајло и Евтихије, познати сликари из Солуна завршили су фреске у главној цркви до 1321. Небеска литургија, пророци и еванђелисти су насликани на главној куполи испод фреске Христа Пантократора док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Роджества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Св. Николе и Календар светих. Призори који приказују Евхаристију као и старозаветни мотиви налазе се у олтару. Св. Краљ Милутин и његова супруга краљица Симонида, византијска принцеза, приказани су у централном луку као владари којима сам Господ даје власт преко анђела који на њихове главе спуштају круне. Немањићко стабло порекла и Страшни суд су насликани у предњем делу наоса док су и ван припрате сачувани фрагменти фресака из 14. века. Поред осталих фресака значајни су циклуси Васељенских сабора, Акатиста Пресвете Богородице и Рођења Господњег.
На зидовима ове цркве такође се могу наћи и портрети српских архиепископа и патријараха као и погребна сцена грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница је уништена у пожарима 1379. и 1383. У манастиру се и данас чува збирка старих икона, међу којима је значајна икона Христа Милостивог из 14. века која је јединствена по својим димензијама (269 cm x 139 cm). На манастиру је до сада урађено више градитељских и сликарских конзерваторских радова.
[уреди] Светска баштина
Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“.
[уреди] Галерија
[уреди] Литература
- Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
- Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 1925.- 1929.
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||
Задужбине, у тадашњој Србији, које наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“ :
Богородица Љевишка (Призрен) • Грачаница (Приштина) • Богородица Тројеручица (Скопље) • Серава (код Скопља) • Свети Константин (Скопље) • Старо Нагоричино (код Куманова) • Краљева црква (Студеница) • Бањани (код Скопља) • Ораховица (код Прибоја) • Бањска (код Косовске Митровице)
Задужбине, ван тадашње Србије, које наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских“ :
Хиландар (Света Гора) • Вазнесење Христово (Света Гора) • Продром (Цариград) • Свети Никола (Солун) • Свети Георгије (Солун) • Тресковац (код Прилепа) • Свети Георгије (код Кичева) • Света Катарина (Синај) • Краљева болница (Цариград)
Остале задужбине у тадашњој Србији:
Одигитрија (Мушутиште) • Свети Петар (Бијело Поље) • Свети Никола (код Скопља) • Свети Срђ (ушће Бојане) • Свети Јован (Свач)
Остале задужбине у ван тадашње Србије:
Свети Архангели (Јерусалим) • Света Тројица (Солун) • Свети Стефан (Синај) • Свети Никола (Бари)
Задужбине које му приписују народна предања:
Свети Стефан (код Призрена) • Тврдош (код Требиња) • Витовница (код Пожаревца) • Света Тројица (Скопска Црна Гора) • Вратна (код Неготина) • Манастирица (код Кладова)
|
||||||||||||||||