Манастир Дохијар
Манастир Дохијар (грч. Μονη Δοχειαρειου) је православни грчки мушки манастир на Светој Гори, десети у хијерархији манастира. 1990-те живело је 32 монаха.
Манастир празнује Сабор светих архангела Михајла 8. новембра по јулијанском календару, (21. новембар грегоријански календар), коме је посвећен и манастриски храм.
Садржај |
Опис [уреди]
Манастир се налази на југозападној обали полуострва Атос. Окружен је шумама, пашњацима и вртовима. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
Историја [уреди]
Име Дохијар долази из чињенице да је њен оснивач био је игуман Јефрем Атонски, који је био монах Манастира Велике Лавре. Главни храм манастира подигао је цар Нићифор II Фока, други Свети Атанасије Велики и Јевтимије. Јевтимије је први изградио цркву и келије на локацији пристаништа Дафни, а потом се повукао на север, где је подигао храм посвећенСветом Николи.
У XIV веку манастир је обновљен ктиторством цара Јована Палеолога и српског краља Стефана Душана. У XVI веку манастир је обновљен након турског разарања.
Архитектура и реликвије [уреди]
- Црква Арханђела, први храм на Светој Гори од мермера, на прелазу из храма у трпезарију су слике прва три игумана.
- Са десне стране улаза у трпезарију, у специјално конструисаној капели је чудотворна икона Богородице Брзопомоћнице (грч. Γοργοεπεκοος), налискана у X веку у време игумана Неофита.
Спољашње везе [уреди]
| Део Википедије посвећен темама везаним за Македонију. |
|
|||||||