Манастир Драговић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Драговић
SPmanastir dragovic.jpg
Манастир Драговић
Координате 43° 51′ 50" СГШ, 16° 30′ 41" ИГД
Држава Застава Хрватске Хрватска
Година оснивања 1395
Ктитор
Локација Врлика
Јурисдикција СПЦ


Координате: 43° 51′ 50" СГШ, 16° 30′ 41" ИГД
Манастир Драговић је манастир Епархије далматинске Српске православне цркве.

Налази на се ријеци Цетини у Далмацији, Република Хрватска. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крка и Крупа. Подигнут је 1395. године, 6 година после Косовске битке. Налази се недалеко од места Врлика, поред Перућког језера, на 20 километара од Книна. Током свог постојања три пута је мењао место, а служио је и доживљавао судбину српског народа у Далмацији.[1].

1480. опустошен је у једном од турских похода на ове просторе. Након тога био је пуст око двадесет година, све до 1590. када је обновљен. Ипак, монаси су убрзо напустили манастир због глади. Иза тога био је пуст седамдесет година, до 1694. када га обновља епископ Никодим Бусовић. Четири године касније манастир је поново напуштен, због турских напада. Послије Карловачког мира 1699. године Цетинска крајина је потпала под млетачку власт па су се драговићки монаси вратили у свој манастир.

Због нестабилног тла, на којем је био саграђен манастир, и велике влаге, по дозволи млетачке владе 1777. године је почело премјештање манастира, на молбу Викентија Стојсављевића. Нови манастир је основан на мјесту званом Виногради. Њега је касније довршио игуман Јеротеј Ковачевић. Манастир и нова црква освећени су 20. августа 1867. године.

50-их година 20. вијека због изградње хидроелектране на Цетини и Перућког језера манастир је поново измјештен, а више хиљада српског православног народа из плодне цетинске долине расељено је, махом у Србију.

1995. године је поново опустошен.

Драговић је до 1995. године чувао у својој библиотеци и ризници велике драгоцјености. Ту се могао видјети октоих из 14. вијека, минеј за мјесец мај из 1531. године, писан у Студеници, књига штампана у Острогу 1594., крмчија штампана у Москви 1653. итд. Ту су и кратки записи Доситеја Обрадовића, који је на својим путовањима свраћао и у манастир Драговић. Исто је чинио касније српски пјесник Лаза Костић, као и Симо Матавуљ. У манастирској ризници чувао се антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића из 1692. и два јерусалимског патријарха Доситеја од 1701. године. Ту се чувао, међу осталим, и ручни крст игумана Василија из Косјерева од 1739. године.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]