Манастир Дренча
| Манастир Дренча | |
|---|---|
_02.JPG) Манастирска црква | |
| Опште информације | |
| Место | Дренча |
| Општина | Општина Александровац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Манастир |
| Време настанка | између 1379. и 1382. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
Манастир Дренча или Душманица[1] се налази код истоименог места, недалеко од Александровца и припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве.
Историја[уреди | уреди извор]
Подигао га је, између 1379. и 1382. године[2], некадашњи велможа кнеза Лазара (1371—1389), монах Доротеј са сином и каснијим патријархом Данилом (III) (1390/1391—1399) и даровао му велике поседе око Крушевца и у Браничеву[1], који су укључивали двор са црквом у Наупари (манастир Наупара). Манастирска црква триконхоналне основе, посвећена Богородичином Ваведењу, припада Моравској школи и представља један од најстаријих споменика тог типа, а Османлије су га порушиле 1454. године[3]. Радови на истраживању и конзервацији рушевина Дренче обављани су у неколико наврата (1952, 1967, 1971, 1981. и 2002), а потпуна обнова манастирске цркве изведена је од стране Завода за заштиту споменика културе из Краљева, од 2003. до 2006. године.
Манастир Дренча се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[2].
Архитектура[уреди | уреди извор]
Манастирска црква има основу триконхоса са куполом на слободним ступцима и олтарским делом подељеним у три дела, слично манастирској цркви у Лешју[4].Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона као и варирању спољних блика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона четворостране[2].
Спољашњост цркве, изведена је украсним комбиновањем сиге и опеке, док је декоративна пластика била офарбана и садржи преплете, представе биљака, животиња и људи.
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак манастира Српске православне цркве
- Монах Доротеј
- Патријарх српски Данило III
- Манастир Наупара
- Моравски стил
- Дренча
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Марковић, Василије (1920). Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (I изд.). Сремски Карловци. стр. 130.
- ^ а б в „Манастир Дренча — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Дренча, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - ^ Станковић, Р (22. 4. 2009). „Оживео манастир Дренча”. Политика. Приступљено 5. 1. 2012.
- ^ Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд. стр. 197.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Манастир Дренча — Споменици културе у Србији”. САНУ.
(из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Дренча, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. - Манастир Дренча, од рушевине до храма. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 2015. ISBN 978-86-84867-04-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Манастир Дренча на Инстаграму
- Манастир Дренча
- Манастир Дренча
- Манастир никао из пепела и преживео векове („Вечерње новости“, 26. април 2015)
- Манастир Дренча оживео на филму („Вечерње новости“, 1. новембар 2015)
- Манастир Дренча на сајту Српске Цркве и Манастири
- Поседи манастира Дренче у околини Крушевца (2017)
.jpeg)
