Манастир Зочиште
| Манастир Светих врача Козме и Дамјана Манастир | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Оснивање | 14. век |
| Управник | архимандрит Стефан (Миленковић) |
| Место | Зочиште |
| Држава |  Србија |
Манастир Светих врача Козме и Дамјана Манастир, је мушки манастир Епархије рашко-призренске, налази се у месту Зочиште, 5 km југоисточно од Ораховца и пар километара југоисточно од Велике Хоче. Село и манастир су добили име по извору лековите воде за очи.[1]
Манастир Светих Врача Кузмана и Дамјана припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и евидентирано је непокретно културно добро.
Старешина манастира је архимандрит Стефан (Миленковић), са братством на челу од 20. маја 2004. године.[2]
Прошлост манастира[уреди | уреди извор]
Манастир је саграђен у 14. веку, у време владавине Немањића, на остацима старе византијске светиње, али је његов ктитор непознат. У последњим истраживањима, на месту данашњег храма су пронађени ранохришћански надгробни споменици из 4. века, као и керамика из 3. и 4. века. Први писани помен манастира је у даровној повеље Стефана Дечанског из 1327. године. Најстарије очуване фреске у цркви, која потиче из периода оснивања, су из 14. века. Манастир је поседовао минеј из 15. века, који се чувао Народној библиотеци , уништеној 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања.[1]
Архитектура манастирске цркве[уреди | уреди извор]
Манастирска црква је подигнута као једнобродна засведена грађевина са тространом апсидом на истоку и нешто широм и вишом припратом зидана је неправилним тесаницима. На зидовима цркве делимично је био сачуван живопис високих стилских квалитета, који се различито датује. У манастиру се чувала збирка вредних икона и других црквених предмета.
Разарање манастира 1999. године[уреди | уреди извор]
(Фото:Дарко Дозет)
У септембру 1999. године[3] Цркву Св. Врача Бесребреника Кузмана и Дамјана, након доласка немачких снага КФОР, припадници ОВК су минирали, а приликом експлозије уништене су многе вредне фреске, иконе и други предмети, као и српско гробље и околне куће мештана.[1] Монаси су евакуисани у последњем тренутку.[4]
Обнова 2004. године[уреди | уреди извор]
Црква је обновљена у октобру 2004. године. За изградњу је коришћен камен старе цркве и нова је скоро идентична порушеној. Сада су црква и посед у специјалној заштићеној зони, ограђеној бодљикавом жицом, коју је поставио Кфор. У манастиру се налазе мошти светитеља Козме и Дамјана. Како у Зочишту нема више Срба, манастир најчешће посећују мештани околне Велике Хоче и Ораховца и странци, а према моштима светитеља поштовање гаје и локални, али и Албанци из других крајева, због веровања у исцељење болести, а неки од њих и због гриже савести после учествовања у рушењу манастира.[4][5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Манастир Зочиште: Историјат, Приступљено 12. 2. 2013.
- ^ MI, Agencija. „Архимандрит Стефан (Миленковић): Личимо ли ми на Претечу?”. Радио Слово љубве 107,3 MHz (на језику: српски). Приступљено 2023-11-15.
- ^ Растко - Распето Косово: Манастир Зочиште и црква Св. Врача Бесребреника Кузман и Дамјана, Приступљено 12. 2. 2013.
- ^ а б Српске новине Црна Гора: Угрожен манастир Зочиште код Ораховца, 14. 7. 2011., Приступљено 12. 2. 2013.
- ^ Васељенска: Рушили српске светиње а сада долазе да се помоле за здравље Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2012), Приступљено 12. 2. 2013.
- ^ Српска.ру: Чудо у Зочишту, или Како Албанци поштују српске светиње, Генадиј Беловолов, 10. 9. 2012., Приступљено 12. 2. 2013.
