Манастир Ивирон
| 'Манастир Ивирон | |
 Манастир Ивирон – поглед са стазе која га повезује са Манастиром Ставроникита |
|
| Координате | 40° 14′ 44" СГШ, 24° 17′ 05" ИГД |
| Држава |  Грчка |
| Година оснивања | крај 10. вијека |
| Ктитор | Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски |
| Локација | Света гора |
| Јурисдикција | Васељенска патријаршија |
Координате: 40° 14′ 44" СГШ, 24° 17′ 05" ИГД Манастир Ивирон (грч: Μονή Ιβήρων) се налази на сјевероисточној обали Свете горе. Изграђен је крајем 10. вијека на рушевинама опустјелог Климентовог манастира. Оснивачи су му Грузијци Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски. Стари назив за Грузију је Иверија – отуда име манастира Ивирон. Смјештен је уз обалу мора, окружен високим зидинама четвороугаоног облика. Са лијеве стране улаза у манастир налази се невелика црква са чудотворном иконом Мајке Божје званом Богородица Вратарица (Портаитиса). Саборна црква Ивирона посвећена је Успењу Пресвете Богородице.
Манастир је много пострадао у 14. вијеку од каталонских гусара и присталица уније са Римском црквом. Успио је, ипак, да се опорави, уз великодушну помоћ Палеолога и владара Србије и Грузије. У тешким временима током 16. вијека више грузијских владара се показало добротворима манастира, извлачећи га из економских невоља. Усљед политичких прилика крајем 19. вијека дошло је до опадања броја Грузијаца у Ивирону, a његов задњи грузијски монах је умро 1955; отада су у њему само Грци.
Ивирон је трећи у хијерархији светогорских манастира. Међу светиње које се чувају у њему спадају дјелићи огртача, трске и сунђера које су употријебили Јудеји ругајући се Господу, дијелови животворнога дрвета Крста Господњег и дијелови моштију многих светитеља. Богата манастирска библиотека садржи преко 2.000 рукописа и преко 20.000 штампаних књига, укључујући значајне инкунабуле. Ивирон је дао много светаца и учењака. У њему је данас око тридесет монаха.
Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
Извори [уреди]
 |
Део Википедије посвећен темама везаним за Македонију. |
- „Манастир Ивирон“. Манастири. Водич кроз Свету гору Приступљено 21. јула 2008
- „Iveron“. Monasteries. Mount Athos Приступљено 21. јула 2008
Види још [уреди]
|
|||||||
