Манастир Ивирон

Из Википедије, слободне енциклопедије
'Манастир Ивирон
Iviron Aug2006.jpg
Манастир Ивирон – поглед са стазе која га повезује са Манастиром Ставроникита
Координате 40° 14′ 44" СГШ, 24° 17′ 05" ИГД
Држава Застава Грчке Грчка
Година оснивања крај 10. вијека
Ктитор Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски
Локација Света гора
Јурисдикција Васељенска патријаршија


Координате: 40° 14′ 44" СГШ, 24° 17′ 05" ИГД
Манастир Ивирон (грч: Μονή Ιβήρων) се налази на сјевероисточној обали Свете горе. Изграђен је крајем 10. вијека на рушевинама опустјелог Климентовог манастира. Оснивачи су му Грузини Свети Јован, Јефтимије и Георгије Иверски. Стари назив за Грузију је Иверија – отуда име манастира Ивирон. Смјештен је уз обалу мора, окружен високим зидинама четвороугаоног облика. Са лијеве стране улаза у манастир налази се невелика црква са чудотворном иконом Мајке Божје званом Богородица Вратарица (Портаитиса). Саборна црква Ивирона посвећена је Успењу Пресвете Богородице.

Манастир је много пострадао у 14. вијеку од каталонских гусара и присталица уније са Римском црквом. Успио је, ипак, да се опорави, уз великодушну помоћ Палеолога и владара Србије и Грузије. У тешким временима током 16. вијека више грузијских владара се показало добротворима манастира, извлачећи га из економских невоља. Усљед политичких прилика крајем 19. вијека дошло је до опадања броја Грузина у Ивирону, a његов задњи грузијски монах је умро 1955; отада су у њему само Грци.

Ивирон је трећи у хијерархији светогорских манастира. Међу светиње које се чувају у њему спадају дјелићи огртача, трске и сунђера које су употријебили Јудеји ругајући се Господу, дијелови животворнога дрвета Крста Господњег и дијелови моштију многих светитеља. Богата манастирска библиотека садржи преко 2.000 рукописа и преко 20.000 штампаних књига, укључујући значајне инкунабуле. Ивирон је дао много светаца и учењака. У њему је данас око тридесет монаха.

Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Извори[уреди]

Види још[уреди]