Манастир Каленић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Каленић
Monastère de Kalenić.jpg
Манастирска црква
Координате 43° 46′ 20" СГШ, 20° 59′ 28" ИГД
Држава Застава Србије Србија
Година оснивања 14131420
Ктитор Богдан
велеможа деспота Стефана Лазаревића
Локација Рековац
Јурисдикција СПЦ


Координате: 43° 46′ 20" СГШ, 20° 59′ 28" ИГД
Манастир Каленић је женски манастир Српске православне цркве, припада шумадијској епархији.

Манастир се налази у близини Рековца и 12 km од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице. Каленић је задужбина протовестијара Богдана, угледног велможе деспота Стефана Лазаревића. Црква је саграђена и осликана између 1413. и 1420. године. Опустео крајем 17. века; обновили средином 18. века монаси из Мораче. Старешина манастира у периоду 1817-1820 био је архимандрит Самуило Јаковљевић који је 1820. отишао у Цариград као члан депутације кнеза Милоша.

Архитектура и сликарство[уреди]

Каленић – Црква са звоником

По ликовним вредностима манастир се убраја међу најзначајније споменике културе у Србији. Моравска црква, богато декорисана споља, фреске спадају међу најбоље сачувана остварења живописа 15. века. Основа манастира је триконхос сажетог типа с једном куполом; поседује припрату са слепим кубетом. За Каленић се каже да је најраскошнији манастир моравског стила који одликује богата архитектонска камена пластика и наизменично ређање камена и опеке. Што се тиче зидних декорација и фресака, заступљени су уобичајени мотиви као што су велики празници, земаљски живот Христов и његова Чуда, као и циклус апокрифног житија Богородице у припрати, у којој се налази и ктиторска композиција - протовестијар Богдан заједно са женом Милицом и братом Петром прилази деспоту Стефану.

У периоду између 1928. и 1930. извршена је велика стручна обнова манастира.

Сабори[уреди]

У манастиру се традиционално сваке године одржава сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију“ (Левачки сабор), који је под покровитељством Министарства културе Републике Србије, и општине Рековац.[1][2][3][4]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Напомена: Текст је преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење аутора