Манастир Милешева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Милешева
Manastir Mileseva.jpg
Манастир Милешева
Координате 43° 22′ 17" СГШ, 19° 42′ 34" ИГД
Држава Застава Србије Србија
Година оснивања прва половина 13. века
Ктитор Стефан Владислав
Локација Пријепоље
Јурисдикција СПЦ


Координате: 43° 22′ 17" СГШ, 19° 42′ 34" ИГД

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.

Историја[уреди]

У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви се 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан је Твртко I Котроманић, сестрић Цара Душана. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Филарет Мићевић, под чијим су руководством окружење манастира и манастирски конаци добили изузетно сређен изглед.

Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.[1]

Фреске[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бели анђео

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске (Мироноснице на Христовом гробу.) Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владимира. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.

Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Драгослава.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]