Манастир Никоље Рудничко

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Никоље Рудничко
Манастир Никоље
Опште информације
МестоДоња Шаторња
ОпштинаОпштина Топола
Држава Србија
Време настанка1425. године.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
ВласникЕпархија шумадијска, управник игуманија Евдокија Недић
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац

Рудничко Никоље је женски манастир припада епархији Шумадијској Српске православне цркве, који се налази код Доње Шаторње, 12 километара од Тополе.

Историја[уреди | уреди извор]

Манастир је подигнут 1425. године. Њен ктитор био је властелин Никола Дорјеновић, верни слуга господина деспота (Стефана Лазаревића), како се потписао на ктиторском натпису уклесаном у надвратак улаза у нартекса.

Био је оштећен после првог налета Османлија средином XV века, обновљен је почетком XVII века, када је подигнута и исликана припрата на западу. Током XVIII и XIX века манастир Никоље је важан културни и политички центар у овом делу Србије. Спалио га је и опљачкао Сали-ага 1803.[1] Монашки живот у њему је опустео у другој половини XIX века, тако да је манастирска црква после тога коришћена као парохијска, све до 1990. године, када је око цркве поново формирано монашко сестринство.

Радови на истраживању и конзервацији целокупне цркве, започети су 1979. године, а последњу обнову манастирска црква је доживела 1988. године. Данас се манастирска црква Светог Николе налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја[2]

Манастирски конаци су оштећени маја 2014. године услед клизишта и обилних падавина.[3]

Старешина манастира[уреди | уреди извор]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Сама манастирска црква је грађевина релативно малих димензија и по својој основи, али и спољашњој обради одудара од тада доминантних цркава Моравског стила[а]. Она има основу једнобродне грађевине са нартексом и наосом подељеним на три травеја различитих димензија. Над средњим од њих уздиже се осмострана купола чија је основа изведена системом пиластара, сводова, прислоњених лукова и наглашених пандантифа[2], а њена конструкција показује извесну неспретност градитеља[2]. Приликом далеко касније обнове, изведене 1817. године, изграђена је, у поређењу са остатком цркве, огромна кула звонара. Спољашњост цркве је омалтерисана и не садржи никакве украсне елементе.

Живопис[уреди | уреди извор]

У цркви постоје три слоја живописа. Први потиче из XV века и сачуван је врло малој мери. Други слој је настао у првим деценијама XVII века и његови делови су видљиви у нартексу. Последњи слој је настао 1850. године и радили су га Живко Павловић Молер и Илија Стојићевић. Престоне иконе, дело су Риста Николића, који је био један од најбољих иконописаца у Србији из времена кнеза Милоша[2].

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Црква у Шаторњи има основу једнобродне грађевине, за разлику од цркава Моравског стила које су увек триконхоналне основе. Њена спољашњост је омалтерисана, што је веома редак случај за Моравске споменике (Манасија, Нова Павлица) који су готово увек зидани украсним ређањем цигле и опеке. На цркви у Шаторњи нема ни декоративне камене пластике и других архитектонских украса, попут камених розета.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Традиција — манастир Никоље
  2. ^ а б в г Црква светог Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Шаторња, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  3. ^ „Монахиње заробљене у манастиру (Ало, 16. мај 2014)”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2014. г. Приступљено 17. 05. 2014. 
  4. ^ Micijevic, Denis (2014-09-10). „Pomozite, klizište odnosi Nikolje!”. Vesti online (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-04. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]