Манастир Пантелејмон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Пантелејмон

Манастир светог Пантелејмона на Светој гори (грч. Μονη Αγιου Παντελεημονος); такође познат као Русикон (грч. Ρωσσικον ) је један од 20 „главних“ манастира на Светој гори. Традиционално се сматра „руским“, иако састав монаха је постао претежно руски тек у последњем кварталу XIX века, када је стављен под управу Руске цркве и руског цара што је трајало до почетка Првог светског рата.

Панталејмон је рангиран као 19-ти манастир у хијерархији Свете горе.

Историја[уреди]

Првобитно руско монашки насеље на Светој гори у XI веку је било признато као посебан манастир.

У време татарско-монголског ропства Русије већина монаха били су Грци и Срби.

Крајем XV и почетком XVI века у манастиру су живели углавном Срба, што сведочи преписка управе манастира са властима у Москви из тог времена.

У XVIII веку манастир је пао у тако тешлко стање да је 1726. године у њему остало само два руска и два бугарска монаха.

Године 1735. манастир је проглашен грчким.

Манастир је обновљен и поново постао руски 1830. године доласком јеромонаха Аниките.

Манастир је био под покровитељством Руске царске породице Романових током друге половине XIX века када је доживео значајан напредак.

До краја XIX века постао је највећи манастир на Светој гори по поседу и броју братства. 1903. године је било 1.446 монаха, а 1913. - око 2000. Манастир је више пута паљен, најпознатији случајевису : 1307, када је манастир спаљен од стране каталонских, пирата, и 1968. године.

Први од лидера Русије који је посетитио Русикон је био Владимир Путин (9. септембар 2005).

Подвижници, реликвије и благо[уреди]

Манастир је овенчан подвизима многобројних руских подвижника од којих је најпознатији старац Силуан, који је умро и сахрањен у манастиру 1938. године.

Понос манастира је библиотека, која је била тешко оштећена током пожара 1959., и неколико непроцењивих реликвија, укључујући мошти Светог Пантелејмона.

Тренутни статус[уреди]

Године 2006. братство манастира је бројало око 50 монаха и искушеника.

Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Спољашње везе[уреди]