Манастир Рача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Рача
Манастир Рача
Манастир Рача
Опште информације
Место Бајина Башта
Општина Бајина Башта
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика манастир
Време настанка XIII век
Тип споменика Споменик културе од великог значаја
Власник Република Србија
Црква Свете Тројице манастира Рача.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред реке Дрине и у подножју планине Таре.

Према предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин (1276—1316). Манастир је више пута уништаван и поново из пепела грађен. Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине, манастир је био значајан центар преписивачке школе.

Рачанска преписивачка школа[уреди]

Историја српске књижевности највећи део стваралаштва у 17. и првим деценијама 18. века одређује појмом "Рачанска преписивачка школа"

Турски путописац дервиш Зулих познатији као Евлија Челебија је 1630. године записао да је скрипторија имала 300 калуђера-преписивача, које је опслуживало 400 чобана, ковача, економа и друге послуге. У обезбеђењу је било 200 стражара.

Рачанска преписивачка школа се налазила на око 40 минута хода уз речицу Рачу, близу врела Лађевац. Рачански калуђери-преписивачи су ово место још у 17. веку називали Бања јер је тепература воде 17 °C целе године. У непосредној близини Лађевца, коме се до изградње пешачке стазе врло тешко приступало, се налази испосница посвећена Светом Ђорђу. Остаци средњовековне скрипторије још постоје и у фази истраживања су.

Сеобе[уреди]

Пошто су Срби у рату Аустрије против Турске 1683-1699. учествовали на аустријској страни и после аустријског пораза код Качаника, Срби су почели да се селе на север. За време велике сеобе под Патријархом Арсенијем Чарнојевићем (1690) године и многи калуђери из манастира Раче су стигли чак до Сент Андреје код Будимпеште. И њима захваљујући Сент Андреја је постао ускоро културни центар Срба у Мађарској.

После извесног времена ови калуђери су се повукли на југ у манастир Беочин код Сремске Митровице у подножје Фрушке горе. И у овом манастиру су калуђери наставили да се баве преписивањем црквених књига. Међу овим калуђерима нарочито су се истакли Рачани:

Први српски устанак[уреди]

Манастир је 1795. реконструисао Хаџи Милентије Стефановић (1766—1824). Игуман Хаџи Милентије је био један од вођа у Првом српском устанку против Турака и био врло успешан у ослобађању Ужица. Хаџи Милентијев барјак из 1807. године се и данас чува у манастиру.

Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага ајан сребренички.

Манастир је обновљен 1818. при чему је значајну помоћ дао кнез Милош Обреновић.

Други светски рат[уреди]

У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље[1] највећи и најважнији документ српске књижевности из 12. века. За време Другог светског рата игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве и то га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте.

Прича се да је Краљ Петар II Карађорђевић преноћио у њему приликом повлачења из Београда 1941.

Патријарх српски господин Павле[уреди]

Патријарх српски господин Павле је био једно време монах у Манастиру Рача. Захваљујући њему, део светих моштију краља Драгутина, оснивача и ктитора манастира, од скора се могу видети у манастиру.

Слава[уреди]

Манастирска слава је Спасовдан, (Вознесење Господње).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 43° 55‘ СГШ. 19° 32‘ ИГД.