Манастир Свете Тројице у Кикинди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Манастир Свете Тројице.
Манастир Свете Тројице у Кикинди
Манастир Свете Тројице у Кикинди.jpeg
Манастир Свете Тројице у Кикинди
Координате 45° 49′ 08" СГШ, 20° 28′ 04" ИГД
Држава Застава Србије Србија
Година оснивања 1887
Ктитор Меланија Николић рођ. Гачић
Локација Кикинда
Јурисдикција СПЦ


Координате: 45° 49′ 08" СГШ, 20° 28′ 04" ИГД
Манастир Свете Тројице у Кикинди је подигнут 1887. године за време владавине Фрање Јосифа. Манастир је задужбина Меланије Николић, рођене Гачић која је са родбином и сахрањена у цркви.

О Манастиру[уреди]

Градња манастира отпочела је 1885. године када су темељи освећени по благослову епископа темишварско-банатског, Ђорђа Бранковића. Након две године градња је завршена, освећење је извршено на дан Светих Кирила и Методија, 24. маја 1887. године.

Унутрашњост Манастира и олтар урађени су у барокном стилу са 8 фресака и 8 медаљона. Манастирску цркву одликују мозаици светих Архангела Михаила и Гаврила. Иконостас и зидове храма осликао је познати сликар Ђура Пецић, родом из Бачке. Црквена слава је други дан Духова. Овај верски објекат значајан је, јер је у периоду од 1921. до 1932. године, Кикинда била седиште великокикиндско - великобечкеречко - арадско - великосемлушког владике, доктора Георгија Летића. Манастир је првобитно био мушки. За потребе манастира изграђен је и средњошколски интернат, у којем се данас налази Основна школа Ђура Јакшић. Манастир је 1980. године, указом владике Саве Вуковића, преименован у женски. На чело манастира постављена је Марта Ковач. Конак је обновљен и дограђен осамдесетих година. Поред манастира налази се и гробље, у Кикинди познато под називом Мелино гробље.[1]

Меланијa Николић рођ. Гачић[уреди]

Меланија Николић рођ. Гачић (1829 - 1921.), позната по надимку Мела, једна је од најпознатијих, најзначајнијих и најзанимљивијих Кикинђанки друге половине 19. века и почетка 20. века. Ктиторка је Манастира Свете Тројице у Кикинди у којем је поред 300 земље завештала и салаш и кућу. Њено завештање је после Другог светског рата, као и већина сличних објеката, национализовано.

Дуг и контроверзан живот Меланије Николић - Гачић описала је и документовала Александра Белош у Биографији Меланије Николић - Гачић, у издању Народног музеја Кикинда.[2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Звоник Манастира