Манастир светог Пантелејмона у селу Горњи Нерези

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 58' 37" СГ Ш, 21° 22' 28" ИГД

„Нерези“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Нерези (вишезначна одредница).
Манастир светог Пантелејмона (Републике Македоније)
Манастир светог Пантелејмона
Манастир светог Пантелејмона
Манастир светог Пантелејмона у на карти Македоније
Манастир светог Пантелејмона Нерези

Манастир светог Пантелејмона Нерези је стара византијска црква из средине XII века која се налази у селу Горњи Нерези, недалеко од Скопља.Према ктиторском натпису на грчком језику који се налази изнад улаза у манастирску цркву, види се да ју је подигао 1164. године,рођак тадашњег византијског цара Манојла I Комнина (11431180), Алексије Анђел (Комнин)[1].Помиње се 1300. године у повељи краља Милутина (12821321) којим се он потврђује као метох манастира светог Ђорђа на Серави. Сама црква има основу основу уписаног крста са припратом, четири мања кубета у угловима цркве и једним већим изнад средишњег дела цркве, по чему подсећа на манастирске цркве у Старом Нагоричану и Матејићу[2]. Значајна је по аутентичним фрескама из XII века које представљају један од најзначајнијих приказа византијске уметности и најбољи приказ епохе византијског сликарства под Комнинима[2]. Поред њих, у манастирској цркви се налазе и оне рађене у XVI века после земљотреса из 1555. године и XIX века.

Садржај

[уреди] Најзначајније фреске

Оплакивање Христа (XII век)

Живопис у цркви је најјочуванији у наосу,док се најстарије и најзначајније фреске налазе у самом броду и олтарском делу[3].Једна од занимљивости живописа је и представа руског светитеља светог Јакова који је био ростовски епископ и који је канонизован 1549. године[1].

Најзначајније фреске из XII века века су[3]:

  • Оплакивање Христа
  • Скидање са крста
  • Преображење
  • Сретење

Фреске карактеришу одмереност у приказу ликова и покрета и хармонија боја,као и специфичне одлике које се јављају при приказивању људи којима су дати живи и реалистични ликови са пуним изразом и покретом[3].На фресци Оплакивање Христа се јавља један од првих покушаја да се уведе реализам у фрескосликарство приказом нежности и материнства кроз став Богородице и њен пољубац.Велико уметничко достигнуће аутора фресака потврђује и композиција Скидање са крста на којој је изванредно приказан бол мајке за изгубљеним сином[3].

[уреди] Референце

  1. ^ 1,0 1,1 Василије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920.
  2. ^ 2,0 2,1 „Споменици културе у Србији,Црној Гори и Македонији“ Београд 1978.
  3. ^ 3,0 3,1 3,2 3,3 „Југославија - туристичка енциклопедија (II књига)“, Београд 1958.

[уреди] Литература

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Направи књигу