Манић (риба)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Манић (вишезначна одредница).
Манић
Trüsche Walchensee.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Actinopterygii
ред: Gadiformes
породица: Lotidae
род: Lota
Биномијална номенклатура
Lota lota
Linnaeus, 1758
Екологија таксона

Манић (лат. Lota lota) је слатководна риба која само на први поглед подсећа на сома, припада фамилији Lotidae.

  • Локални називи: жабар, дерача, менка, мењка
  • Макс. дужина: 1 m.
  • Макс. тежина: од 25 до 30 kg.
  • Време мреста: од децембра до марта

Опис и грађа[уреди]

Манић, за разлику од сомсома има сразмерно мање вилице и зашиљеније, нарочито ако се посматрају одозго и на доњој вилици се налази један карактеристичан брк. Леђно пераје је дуго и протеже се до репног које је полукружног облика. Анално пераје, по дужини је слично као код сома. Кожа је прекривена ситним крљуштима преко које је слој прилично воденасте слузи. То је утицало да добије и локални назив „жабар“.

Навике, станиште, распрострањеност[уреди]

Манић спада у породицу бакалара - Lotidae - који су најзаступљенији у северним морима а насељавају и реке и језера од Скандинавије до Јапана. Неке морске врсте достижу тежину и до 50 kg. За време лета му се активност битно смањује, слабо се креће и храни се настојећи да се задржи на најдубљим местима где је вода најхладнија.

Манић је, као изразита риба дна, доста лењ. Преко дана ретко напушта своја скровишта осим када га на то не приморавају високе воде. Активан је искључиво ноћу и тада се лови, најчешће у близини скровишта од кога се ни тада много не удаљава.

Манић је необична, врло интересантна и ретка риба, у Србији насељава воде слива Дунава. Крајња јужна тачка њеног ареала су пастрмске воде око Плавског језера и река Лим у Црној Гори. Манића тамо називају „дераћа“ и ту достиже и више од 2 kg тежине.

Манић је, почетком овог века, био настањен у горњем току Велике Мораве. Ловљени су примерци тежине до 3 kg. Стари рибари тврде да га је било много као и сома. Међутим, ни издалека није био цењен као сом. Од тог времена, а нарочито после Другог светског рата, бројност манића је стално опадала, највероватније због повећане загађености воде.

Размножавање[уреди]

Манић, због свог порекла, је једина риба у Србији која се мрести и активна је зими. Тачније, мрести се од децембра до марта. Плодност је 5 000 000 јаја. Јаја су ситна, имају у пречника око 1 mm. И поред велике плодности, само мали број манића успе да се изведе из икре. Многа млађ страда како од самих родитеља тако и од других грабљивица, или не нађе одговарајуће услове за живот. Женка полаже икру на пешчаним местима, где је речни ток мирнији.

Литература[уреди]