Мансијски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
мансијски језик
маньси/моаньсь
Државе Застава Русије Русија:
Број говорника 938
Породица уралски
Писмо ћирилица
Језички кодови
ИСО 639-1 нема
ИСО 639-2 нема
ИСО 639-3

Мансијски језик (мансијски: маньси/моаньсь) говори око хиљаду људи у Русији. Најсличнији је хантијском и мађарском.

Мансијски језик припада угарској грани угро-финских језика. Користи ћирилицу.

Дијалекти[уреди]

Мансијски се дели на 4 дијалекатске групе: северна, западна, источна и јужна. Дијалекти су морфолошки слични али имају велике фонетске разлике. У северним дијалектима има туђица из ненецког језика, а на истоку из татарског језика. Књижевни мансијски је базиран на северном сосвинском дијалекту, док је источни кондински дијалект готово неразумљив осталим говорницима.

Прото-мансијски

Јужни мансијски (Тавдински) ()


Сржни мансијски
Централни мансијски
Западни мансијски ()

Пелимски



Северни вагилски



Јужни вагилски



Доњи лозвински



Средњи лозвински



Источни мансијски (Кондински)

Доњи кондински



Средњи кондински



Горњи кондински




Северни мансијски

Горњи лозвински



Сосвински



Сигвински



Обски






Изучавање[уреди]

Прво истраживање мансијског вршили су у 19. веку мађарски научник Антал Регули и фински научник Аугуст Алквист а нешто касније и мађарски лингвиста Бернат Мункачи, који је истражио све дијалекте и превео материјал у четири тома на мађарски. Након њега је фински научник Артури Канисто вршио истраживање о фонетици, граматици и лексици мансијског. Његове необјављене радове као и сопствене радове о етимологији, граматици и лексици објавио се фински научник М. Лимолој. Средином 20. века северне дијалекте је подробније изучавао мађарски научник Д. Лако. У све светске језике, преко руског, доспела је мансијска реч мамут - манг онт (земљани рог).

Спољашње везе[уреди]