Маргерит Јурсенар
| Маргерит Јурсенар | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 8. јун 1903. |
| Место рођења | Брисел (Белгија) |
| Датум смрти | 17. децембар 1987. |
| Место смрти | Бар Харбор (САД) |
| Дела | |
| Потпис | |
Маргерит Јурсенар (фр. Marguerite Yourcenar; Брисел, 8. јун 1903 — Бар Харбор, 17. децембар 1987) је била француска романсијерка, приповедатељка и есејисткиња. Стекла је светску славу својим историјским и метафизичким романима, у којима доминирају ликови из далеке прошлости. Посебно је позната по роману „Хадријанови мемоари“.
Биографија [уреди]
Родила се у Бриселу, у мешовитој француско-белгијској породици. Мајка јој је умрла десет дана после порођаја, те се о њеном васпитању бринула бака. Отац ју је још у детињству усмерио и усадио јој љубав према класичној грчкој и римској култури, а Маргерит је почела да пише већ у раној младости. Први роман „Алексис или споразум о безнадежној борби“ објавила је 1929. Њено интересовање за оријент, средњи век и антику резултовао је низом дела у међуратном периоду, од којих су посебно занимљиве „Оријенталне приче“ (1938), са три теме из српске епске традиције („Осмех Краљевића Марка“, „Зидање Скадра“ и „Смрт Краљевића Марка“). Светску славу стекла је романима „Хадријанови мемоари“ (1951) и „Црна мена“ (1968). Највећи део живота проживела је у Америци, у коју је отишла почетком Другог светског рата, на позив универзитетске професорке Грејс Фрик, да би њих две остале нераздвојен заувек. Маргерит Јурсенар је прва жена која је изабрана у Француску академију (1980). И друга њена књижевна дела („Опроштајни ударац“, „Лавиринт“, „Алексис“, „Легенте векова“, „Венац и лира“...) зокружују њен књижевни опус.
Била је члан Француске академије, на позицији 3, у периоду 1980-1987.
Спољашње везе [уреди]
