Маргерит Јурсенар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маргерит Јурсенар

Marguerite Yourcenar.jpg
Маргерит Јурсенар

Информације
Датум рођења 8. јун 1903.
Место рођења Брисел (Белгија)
Датум смрти 17. децембар 1987.
Место смрти Бар Харбор (САД)
Дела
Потпис

Маргерит Јурсенар (фр. Marguerite Yourcenar; Брисел, 8. јун 1903Бар Харбор, 17. децембар 1987) је била француска романсијерка, приповедатељка и есејисткиња. Стекла је светску славу својим историјским и метафизичким романима, у којима доминирају ликови из далеке прошлости. Посебно је позната по роману „Хадријанови мемоари“.

Биографија[уреди]

Родила се у Бриселу, у мешовитој француско-белгијској породици. Мајка јој је умрла десет дана после порођаја, те се о њеном васпитању бринула бака. Отац ју је још у детињству усмерио и усадио јој љубав према класичној грчкој и римској култури, а Маргерит је почела да пише већ у раној младости. Први роман „Алексис или споразум о безнадежној борби“ објавила је 1929. Њено интересовање за оријент, средњи век и антику резултовао је низом дела у међуратном периоду, од којих су посебно занимљиве „Оријенталне приче“ (1938), са три теме из српске епске традиције („Осмех Краљевића Марка“, „Зидање Скадра“ и „Смрт Краљевића Марка“). Светску славу стекла је романима „Хадријанови мемоари“ (1951) и „Црна мена“ (1968). Највећи део живота проживела је у Америци, у коју је отишла почетком Другог светског рата, на позив универзитетске професорке Грејс Фрик, да би њих две остале нераздвојен заувек. Маргерит Јурсенар је прва жена која је изабрана у Француску академију (1980). И друга њена књижевна дела („Опроштајни ударац“, „Лавиринт“, „Алексис“, „Легенте векова“, „Венац и лира“...) зокружују њен књижевни опус.

Била је члан Француске академије, на позицији 3, у периоду 1980-1987.

Спољашње везе[уреди]