Маретска линија

Из Википедије, слободне енциклопедије
мини

Маретска линија је систем утврђења које су прво подигли Французи, између Првог и Другог свјетског рата, у јужном Тунису. Требала је да служи за заштиту од италијанског напада из Либије, а добила је име по оази Марет у склопу линија одбране.

Налазила се у сувом кориту (вади) ријеке Зигзауа, између масива Матмата и Средоземног мора.

Други свјетски рат[уреди]

По капитулацији Француске 1940., Италијани су де-милитаризирали утврђења, остављајући само неке запреке. Са сломом Ромелове офанзиве послије битке код Ел Аламејна, Италијани и Нијемци ужурбано обнављају утврђења, у року од два и по мјесеца. Граде 40 км противтенковских ровова, 170 км препрека од бодљикаве жице, и око 100.000 противтенковских и 70.000 противпјешадијских мина. Граде се и друге запреке и предположај испред старе линије.

Послије битке код Меденина 6. марта 1943., Ромелове снаге се повлаче на М. заједно са италијанским снагама (2 оклопне, 6 пјешадијских дивизија). Британска 8. армија (око 8 дивизија) генерала Монтгомерија 17/18. марта почиње с почетним нападима. Британци, уз јаку подршку ваздухопловства, успијевају углавном да обиђу М. обиласком око платоа Матмата. Послије огорчених вишедневних борби, ноћу 27/28. марта се главнина њемачких и италијанских снага повлачи према сјеверу у правцу Кабиса, да избјегне окружење.

Британци су заробили 2500 Нијемаца и 4500 Италијана.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]