Марин Држић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марин Држић

Marin Drzic, Dubrovnik.JPG
Споменик Марину Држићу у Дубровнику

Информације
Датум рођења 1508.
Место рођења Republic of Dubrovnik Flag.png Дубровник (Дубровачка република)
Датум смрти 2. мај 1567.
Место смрти Венеција (Венеција Млетачка република)
Дела
Најважнија дела Дундо Мароје
Потпис

Марин Држић (1508 Дубровник- 2. мај 1567 Венеција), највећи писац ренесансног Дубровника.

Биографија[уреди]

Корице трећег издања књиге Тирена

У младости је писао љубавне песме које се ни по чему не издвајају изнад тадашњег просека писања петраркистичке лирике у Дубровнику. Као драмски писац формирао се за време петогодишњих студија у Тоскани, у граду Сијени, камо је отишао у тридесетој години живота, после материјалног слома своје породице. У родни град вратио се без дипломе, без звања, али обогаћен животним и књижевним искуствима каква је у то време могла пружити само космополитска средина ренесансне Италије. У Дубровнику је ступио у службу извесног проблематичног аустријског грофа и као његов пратилац боравио у Бечу и на путу за Цариград имао прилике да упозна Србију и Бугарску.

Његово драмско дело састоји се од укупно једанаест познатих комада, од којих су неки изгубљени а неки сачувани непотпуни. Сви су настали за десетак година, између четрдесете и педесете године ауторова живота. У пастирским играма идилично и романитично преплићу се с реалистичким и комичним, у свет костимираних пастира и вила упадају сељаци из дуборовачке околине (Тирена) или смешне личности из града (Плакир и вила). Држићев основни домен је комедија. Ова динамична врста, најоригиналнија у читавој дубровачкој књижевности и најближа стварном животу, нашла је у њему свог великог мајстора, који по својим стварним дометима може да стане у први ред европских комедиографа свог доба. Произишао је из ерудитске или плаутовске комедије.

У комедији Скуп дао је дубровачку верзију Плаутове комедије о тврдици, коју су обрађивали и други писци, између осталих и Молијер и наш Стерија. Комедија Манде доноси обраду новеле о неверној жени из Бокачова Декамерона, пренесену у амбијент града супарника Котора. Кратка фарса Новела од Станца, писана у стиху за разлику од других комедија које су све у прози, доводи у Дубровник, за време једне карневалске ноћи, једног типичног простака, „Влаха“ из унутрашњости, сељака „с ријеке Пиве“, и чини га предметом обесне шале дубровачких младића и тобожњих вила.

У великој комедији Дундо Мароје, његовом најбољем делу, приказани су, како писац каже, „нашијенци у Риму“. „Нашијеци“ су најпре Дубровчани, стари трговац Дундо Мароје који јури расипног сина Мара, Марова остављена вереница Пера, затим наши људи из других крајева, Трипче Которанин, Паво Новобрђанин и његов син Грубиша, Гулисав Хрват и др.

Типичан производ ренесансног духа и разиграног медитеранског смеха, Дундо Мароје превладао је карактеристична ограничења поетике свог жанра и у мноштву шароликих епизода и ликова, међу којима су најживљи ликови слуга, ненадмашни довитљивац и спадало Помет, spiritus movens комичног заплета, њему посве равноправна у свим ђаволијама слушкиња Петруњела, незасити Бокчило и др, постигао раскошну пуноћу у сликању живота и високе домете у уметности комедиографије, по којима се може мерити с највећим делима ренесансне књижевности у Европи.

Дела[уреди]

Копија Хекубе из 1559.
  • Помет (1548)
  • Тирена (1549)
  • Новела од Станца (1550)
  • Венере и Адон (1551)
  • Тирена (друго извођење 1551)
  • Дундо Мароје (1551)
  • Пјерин (1552)
  • Џухо Крпета (1553)
  • Скуп (1555?)
  • Плакир (1556)
  • Хекуба (1559)
  • Манде
  • Аркулин

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :