Марион Котијар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марион Котијар

Марион Котијар 2009. на премијери филма Државни непријатељи у Паризу
Марион Котијар 2009. на премијери филма Државни непријатељи у Паризу

Датум рођења 30. септембар 1975.
Место рођења Париз (Француска)
Активни период 1993–
Занимање глумица, певачица
Супружник Гијом Кане (2007–)
Деца 1
IMDb веза

Марион Котијар (фр. Marion Cotillard, рођена 30. септембра 1975. у Паризу) француска је глумица, певачица, еколошка активисткиња и портпаролка организације Гринпис.

Котијарова је филмску каријеру започела улогама у француским остварењима средином деведесетих, а пажњу јавности у родној земљи привукла је улогом Лили Бертино у филму Такси Лика Бесона, коју је тумачила и у следећа два наставка филма. Такси 3 је премијерно приказан 2003, а Котијарова је исте године први пут наступила у филму на енглеском језику (Крупна риба) и остварила прву значајну главну улогу у љубавној драми Дечје игрице. Из тог периода такође се истичу филмови Невиност и Веридба је дуго трајала, за који је освојила награду Цезар за најбољу глумицу у споредној улози.

До преокрета у њеној каријери долази 2007. са улогом француске певачице Едит Пјаф у биографској музичкој драми Живот у ружичастом, која јој је донела награде Оскар, БАФТА, Златни глобус и Цезар за најбољу глумицу у главној улози. Након успеха са овим остварењем, Котијарова је 2009. године тумачила улоге у два холивудска филма - криминалистичкој драми Државни непријатељи и мјузиклу Девет, који јој је донео номинацију за Златни глобус за најбољу глумицу у споредоној улози. Потом је наступила у филмовима Почетак и Успон мрачног витеза Кристофера Нолана, који су тренутно њени најкомерцијалнији пројекти по којима је позната широј публици.

Године 2011. играла је значајне споредне улоге у критички успешним филмовима Поноћ у Паризу и Зараза. Њена изведба у француској драми Рђа и кост из 2012. наишла је на одличан пријем код критичара и донела јој бројне европске филмске награде за најбољу глумицу у главној улози, као и номинације за Златни глобус, БАФТУ, Цезара и награде Удружења глумаца и Удружења филмских критичара. Критичари су такође позитивно оценили њене изведбе у филмовима Мрачне улице Менхетна из 2013. и Два дана, једна ноћ из 2014. који су премијерно приказани на Филмском фестивалу у Кану.

Котијарова је од 2008. заштитно лице линије елегантних ташни модне марке Lady Dior и појавила се на више од 200 насловних страна бројних модних часописа, укључујући Вог, Ел, Мари Клер, Харперс базар, Венити фер и Мадам Фигаро. У септембру 2012. нашла се на насловници првог издања Диор магазина.

Њени филмови су на биоскопским благајнама широм света зарадили преко 2.6 милијради долара, што јој је обезбедило титулу најпрофитабилниије француске глумице 21. века.

Детињство[уреди]

Марион Котијар, рођена у Паризу, одрасла је у околини Орлеана (департман Лоаре) у уметнички настројеном, „енергичном и креативном домаћинству.“[1] Њен отац Жан-Клод Котијар је глумац, учитељ, некадашњи пантомимичар, режисер и добитник награде Молијер, која је француски еквивалент Тонију.[2] Њена мајка Нисима Тејло такође је глумица и професорка драме. Котијарова има два млађа брата близанца - Квентина који се бави вајарством и Гијома, који је сценариста и режисер.[1] За глуму се заинтересовала током детињства, а прву улогу остварила је у једној од позоришних представа свог оца.[3]

Глумачка каријера[уреди]

1993–2002: Глумачки почеци у Француској[уреди]

Котијарова је глумачку каријеру започела наступајући у позоришту, а затим је почетком деведесетих играла епизодне улоге у неколико телевизијских серија, међу којима се истиче Горштак.[4] Филмској каријери посветила се средином деведесетих малим, али упечатљивима улогама у филмовима Мој сексуални живот, Зелена планета и Клое из 1996. у коме игра тинејџерку која је након бекства од куће приморана да се бави проституцијом. До преокрета у њеној каријери дошло је са филмским серијалом Такси, који важи за једну од најпрофитабилнијих франшиза у историји француске кинематографије.[5] Котијарова је у прва три дела филма тумачила улогу Лили Бертино, девојке главног лика Данијела, а њена изведба наишла је на позитивне реакције критичара, донела јој номинацију за награду Цезар за глумицу која највише обећава и велику популарност у родној земљи.[6][5] Котијарова је касније признала да јој није било лако да се носи са изненадном славом:[7] „Било је помало чудно - била сам млада и нисам ништа знала. Због тога сам се суочила са стварима на свој начин, у свом ритму, који је прилично спор.“[8]

Марион Котијар 1999.

Године 1999. наступила је у швајцарској ратној драми Рат у планини, за коју је освојила награду за најбољу глумицу на Филмском фестивалу у Отрону.[9] Такође се појавила у пост-апокалиптичном трилеру Фурија, а режисер Александар Ажа је прокоментарисао да „све оно што је добро у филму дугује њој.“ Како би се припремила за улогу девојке која је дуго била у коми у драми Изненада у Америци, Котијарова је неко време провела у инвалидским колицима и водила темељно истраживање.[10] Потом је 2001. играла млађу верзију главног лика у филму Лиза са Жаном Моро у насловној улози. Исте године наступила је у драми Лепе ствари, у којој је играла две веома различите близнакиње Луси и Мари и поново била номинована за награду Цезар за своју изведбу. Наредне године тумачила је улогу мистериозне Кларис, најбоље пријатељице главне јунакиње у драми Приватна афера.[11]

2003–2006: Прве улоге у Холивуду[уреди]

Иако је захваљујући успеху Таксија уживала велику популарност у Француској, Котијарова није била задовољна правцем у коме је кренула њена каријера и осећала је да јој улоге које добија не пружају простор за напредак.[12][13] Са 27 година размишљала је о томе да напусти глуму и почне да ради за Гринпис јер „није желела да постане огорчена чекајући да се нешто деси“[14] и „ради одређене ствари само због новца, јер страст не би требала да функционише на тај начин.“[13] Одустала је од ове идеје након што јој је Тим Бертон понудио улогу у филму Крупна риба[15] и ову одлуку образложила је речима: „Овај пројекат није био само оно о чему сам сањала, већ много више од тога. Рекла сам себи: 'Желела си да напустиш глуму, али ово је нешто што те испуњава, тако да би требала да размислиш поново.'“[13] Котијарова је у тумачила улогу Џозефине Блум, која са супругом Вилијамом одлази у посету његовом оцу, који на самрти покушава да поправи однос са својим отуђеним сином. Ово је био њен први филм на енглеском језику, у коме је наступила раме уз раме са познатим холивудским глумцима укључујући Јуана Макгрегора, Алберта Финија и Џесику Ланг. У то време Котијарова је такође тумачила улогу Софи Ковалски, ћерке пољских имиграната у љубавном филму Дечје игрице у коме је наступила уз Гијома Канеа. Ово је била њена прва значајнија главна улога и упркос лошим реакцијама критичара на сам филм, њена изведба је углавном наишла на позитивне коментаре.[16][17][18]

Године 2004. наступила је у два филма који су нашили на добар пријем код критичара - мистериозној драми о одрастању Невиност и ратној љубавној драми Веридба је дуго трајала Жан-Пјера Женеа. У другом филму тумачила је улогу немилосрдне осветнице Тине Ломбарди и за своју изведбу освојила награду Цезар за најбољу глумицу у споредној улози. Иако је провела свега осам минута на филмском екрану, Котијарова је у више наврата изјавила да је овај пројекат имао пресудан утицај на даљи ток њене каријере.[19][12][20] Пре снимања овог филма осећала је да је не уважавају довољно и виде само као комерцијалну глумицу,[20] али овом улогом „променила је начин на који су је филмски продуценти посматрали.“[21]

Године 2005. наступила је у шест филмова, међу којима се истичу религијска драма Мери у којој је наступила уз Жилијет Бинош и Фореста Витакера, трилер Црна кутија и комедије Љубав је у ваздуху. Године 2006. појавила се у четири филма, укључјући њен други холивудски пројекат - романтичну драму Добра година Ридлија Скота са Раселом Кроуом, у којој је тумачила улогу Фани Шенал, власнице кафића у малом градићу у Прованси. Исте године наступила је у белгијској комедији Разметљивац и научила да свира виолончело за потребе снимања сатиричне романтичне комедије Ти и ја.[22]

2007–2007: Живот у ружичастом[уреди]

Редитељ Оливје Дан је поверио Котијаровој улогу француске певачице Едит Пјаф у биографском филму Живот у ружичастом. Гледајући неке од њених претходних филмова, Дан је увидео да Котијарова поседује „драмски таленат неопходан за ову улогу, какав има мали број глумица.“[23] Иако је није лично упознао, написао је сценарио са њом на уму јер је у њеним очима приметио велику сличност са Пјафовом из млађих дана.[24][25] Продуцент Ален Голдман се сложио са његовом одлуком и бранио избор пред дистрибутерима филма, који су смањили буџет јер су сматрали да Котијарова није довољно профитабилна глумица.[26] Филм је након премијере наишао на добар пријем код критичара[27][28] и постао трећи најпрофитабилнији француски филм у Сједињеним Америчким Државама од 1980. (након филмова Чудесна судбина Амелије Пулен и Пакт са вуковима).[29]

Филмографија[уреди]

Улоге Марион Котијар
Година Српски назив Изворни назив Улога Напомена
1994. Прича о дечаку који је желео пољубац L'histoire du garçon qui voulait qu'on l'embrasse Матилда
1996. Мој сексуални живот Comment je me suis disputé... (ma vie sexuelle) студенткиња Енглески назив: My Sex Life... or How I Got Into an Argument
1996. Клое Chloé Клое
1996. Зелена планета La Belle Verte медицинска сестра
1998. Такси Taxi Лили Бертино
1999. Рат у планини La Guerre dans le Haut Pays Жили Бонзон Енглески назив: War in the Highlands
1999. Фурија Furia Елија
1999. Изненада у Америци Du bleu jusqu'en Amérique Соланж Енглески назив: Blue Away to America
2000. Такси 2 Taxi 2 Лили Бертино
2001. Лиза Lisa млада Лиза
2001. Лепе ствари Les Jolies choses Мари/Луси Енглески назив: Pretty Things
2002. Приватна афера Une affaire privée Кларис Антован Енглески назив: A Private Affair
2003. Такси 3 Taxi 3 Лили Бертино
2003. Дечје игрице Jeux d'enfants Софи Ковалски Енглески назив: Love Me If You Dare
2003. Крупна риба Big Fish Жозефин Блум
2004. Невиност Innocence госпођица Ева
2004. Веридба је дуго трајала Un long dimanche de fiançailles Тина Ломбарди Енглески назив: A Very Long Engagement
2005. Кавалкада Cavalcade Ализе
2005. Љубав је у ваздуху Ma vie en l'air Алис Енглески назив: Love Is in the Air
2005. Мери Mary Гречен Мол
1996. Сагорео Sauf le respect que je vous dois Лиза Енглески назив: Burnt Out
2005. Црна кутија La Boîte Noire Изабел Кригер/Алис Енглески назив: The Black Box
2005. Еди Edy Селин
2006. Ти и ја Toi et Moi Лена Енглески назив: You and Me
2006. Разметљивац Dikkenek Надин
2006. Фер плеј Fair Play Никол
2006. Добра година A Good Year Фани Шенал
2007. Живот у ружичастом La Vie en rose или La Môme Едит Пјаф
2009. Државни непријатељи Public Enemies маршал
2009. Последњи лет Le dernier vol Мари Валијер де Бомонт Енглески назив: The Last Flight
2009. Девет Nine Лујза Контини
2009. Свет океана OceanWorld 3D нараторка документарац
2010. Почетак Inception Малори „Мал“ Коб
2010. Мале беле лажи Les petits mouchoirs Мари Енглески назив: Little White Lies
2011. Поноћ у Паризу Midnight in Paris Адријана
2011. Зараза Contagion др Леонора Орантес
2012. Рђа и кост De Rouille et D'os Стефани Енглески назив: Rust and Bone
2012. Успон мрачног витеза The Dark Knight Rises Миранда Тејт/Талија ал Гул
2013. Мрачне улице Менхетна The Immigrant Ева Кибалски
2013. Крвне везе Blood Ties Моника
2013. Спикер 2: Легенда се наставља Anchorman 2: The Legend Continues канадска водитељка камео
2014. Наша Земља Terre des Ours нараторка документарац
2014. Два дана, једна ноћ Deux jours, une nuit Сандра Енглески назив: Two Days, One Night
2014. Јединство Unity нараторка документарац
2015. Магбет Macbeth Леди Магбет пост-продукција
2015. Мали принц The Little Prince Ружа (глас) пост-продукција

Извори[уреди]

  1. ^ а б Marion Cotillard - FR106's Culture Blog, fr106cultureblog
  2. ^ Théâtre La Pépinière - Une histoire en quelques dates, www.theatrelapepiniere.com
  3. ^ Birds of a feather, The Age
  4. ^ Marion Cotillard Biography, Magnifique Marion Cotillard
  5. ^ а б Marion Cotillard - Hello Magazine, Hello Magazine
  6. ^ Marion Cotillard Biography - Rotten Tomatoes, Rotten Tomatoes
  7. ^ Marion Cotillard On Her Latest Cannes Film and Getting Over Edith Piaf, Variety
  8. ^ A bird in the hand, Sunday Times
  9. ^ La Guerre dans le Haut Pays (1999), Magnifique Marion Cotillard
  10. ^ Marion Cotillard - Early Success, Magnifique Marion Cotillard
  11. ^ Une affaire privée (2002), Magnifique Marion Cotillard
  12. ^ а б French Fancy, Total Film (UK)
  13. ^ а б в Marion Cotillard interview: Public Enemies, Telegraph
  14. ^ Marion Cotillard nearly quit acting, Female First
  15. ^ Rust and Bone Interview: Marion Cotillard (BFI Screen Talk), I Flicks
  16. ^ Roger Ebert - Love Me If You Dare Review, Chicago Sun-Times
  17. ^ Movie Reviews - Love Me If You Dare, Coming Soon
  18. ^ Love Me If You Dare/ Jeux d'Enfants, Movie Film Review
  19. ^ Marion Cotillard on life after Edith Piaf, Independent
  20. ^ а б Interview: Marion Cotillard, Slant Magazine
  21. ^ Full Feature - Marion Cotillard, IFA Amsterdam
  22. ^ Toi et Moi (2006), Magnifique Marion Cotillard
  23. ^ La Vie en Rose: Production Notes, Magnifique Marion Cotillard
  24. ^ 'La Vie en rose' thesp an Oscar contender, Variety
  25. ^ http://marion-cotillard.org/2008/02/14/associatedpress2-us-february/, The Associated Press
  26. ^ THE ART OF ADAPTATION NINE, the writing studio
  27. ^ La Vie en Rose - Rotten Tomatoes
  28. ^ La Vie en Rose - Metacritic
  29. ^ Foreign Language, 1980-Present, Box Office Mojo

Спољашње везе[уреди]