Марио Балотели

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марио Балотели

Mario Balotelli Euro 2012 vs England 02.JPG

Лични подаци
Надимак Супер Марио
Датум рођења 12. август 1990.
Место рођења Палермо, Италија
Позиција напад
Тренутни клуб
Клуб Ливерпул
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
2005—2006
2006—2010
2010—2013
2013—2014
2014—
Лумецане
Интер
Манчестер сити
Милан
Ливерпул
2 (0)
59 (20)
54 (20)
43 (26)
0 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2010— Италија 33 (13)

* Датум актуелизовања: 26. август 2014.
** Датум актуелизовања: 26. август 2014.

Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребро 2012. Пољска/Украјина Италија
Куп конфедерација
Бронза 2013. Бразил Италија

Марио Балотели (итал. Mario Balotelli, Палермо, 12. август 1990) италијански је фудбалски репрезентативац, који тренутно наступа за Ливерпул.

Професионалну каријеру је започео у Лумецанеу, за који је одиграо само две утакмице пре него што је отишао на пробу у Барселону.[1] Није успешно прошао пробу, па је уместо у Барселони завршио у Интеру. Роберто Манчини му је дао шансу у првом тиму, али након Манчинијевог одласка Балотели је стално био у проблемима због своје недисциплине. Био је у сталном сукобу са новим тренером Жозеом Мурињом, што је на крају и довело до тога да у јануару 2009. буде суспендован због бројних повреда и недисциплине које је правио. На удару Интерових навијача се нашао марта 2010. због тога што се у једној телевизијској емисији појавио у дресу Милана.

У августу 2010. је прешао у Манчестер сити, који је са клупе водио Роберто Манчини. И у новом клубу је наставио са контроверзним понашањем због кога се најчешће и налази на насловним странама. За репрезентацију Италије је дебитовао 10. августа 2010. у пријатељској утакмици са Обалом Слоноваче.

Балотели има надимак Супер Марио према видео лику из Нинтендове видео игре. Надимак је добио јер је агилан, брз и снажан играч великих техничких способности и неоспорног талента. Са друге стране, познат је и по недисциплини и поступцима који не доликују играчу светског ранга.

Почеци[уреди]

Марио Балотели је рођен у сицилијанском граду Палерму као дете родитеља из Гане, Томаса и Росе Барвуах. Убрзо након његовог рођења породица се преселила у Ломбардију.[2] Марио се родио као болешљиво дете и имао је здравствене компликације због којих је неколико пута оперисан. Здравствено стање му се поправило у другој години.

Управо је због његовог лошег здравља и сиромашних услова у којима је живела породица Барвуах, Марио као трогодишњак дат на усвајање породици Балотели.[3][2] У почетку је дете током радне недеље било код усвојитељске породице а током викенда код биолошких родитеља. Касније се све променило тако да је Марио трајно остао код Балотелијевих. Његови нови родитељи Франческо и Силвија су пореклом италијански Јевреји,[4] и с Маријом су живели у великој кући у селу Concesio покрај Бреше.[2]

Када је Марио Балотели постао познат, његови прави родитељи су затражили од играча да им се врати док их је он оптужио да траже славу те га желе назад због обећања које им је дао у прошлости.[5]

Према италијанском закону о држављанству, који је донесен у фебруару 1992,[6] Марио је требао чекати 18. рођендан када може предати захтев за држављанством. Балотели је званично добио италијанско држављанство 13. августа 2008.[7] Након што је званично постао италијански држављанин рекао је:

Ја сам Италијан, осећам се Италијаном и заувек ћу играти за италијанску фудбалску репрезентацију“. Марио Балотели [8]

Из своје биолошке породице Барвуах, Марио има два брата (Енох и Анхел) и сестру Абигаил.[2] Брат Енох Барвуах је такође фудбалер, и био је на пробама у Стоук ситију[9] и Сандерленду,[10] пре него што је у новембру 2012. потписао за нижелигаша Салфорд сити.[11]

Каријера[уреди]

Клупска каријера[уреди]

Лумецане[уреди]

Балотели је каријеру започео у Лумецанеу где је са 15 година дебитовао у првој екипи и то у утакмици Серије Ц1 против Падове.[12]

Интер Милан[уреди]

Након неуспешне пробе у Барселони,[2] милански Интер је 2006. потписао уговор са Лумецанеом о позајмици играча и заједничком сувласништву над Балотелијем у вредности од 150.000 евра. Играч је тада стављен у Интерову јуниорску екипу а након што је истекла једногодишња позајмица Интер је откупио Лумецанеов удео за 190.000 евра.

Марио Балотели је за Интер дебитовао 8. новембра 2007. у пријатељској утакмици против Шефилд јунајтеда. Енглески клуб је тада славио 150-у годишњицу постојања, па је позвао Интер на пријатељску утакмицу. Милански састав је тада победио са 5:2 а Балотели је постигао два гола.[13]

Деби у Серији А је имао 16. децембра 2007. у сусрету против Каљарија који је добијен са 2:0.[14] Балотели је тада ушао у игру као замена за Давида Суаза. Три дана након тога био је и у првом саставу у утакмици Купа Италије против Ређине где је постигао два гола у победи од 4:1.[15] Већу пажњу Балотели је изазвао када је у реванш утакмици четвртфинала Купа Италије постигао два поготка торинском Јувентусу чиме је Интер победио са 3:2.[16] Свој први погодак у Серији А постигао је у априлу 2008. у гостујућој победи од 2:0 против Аталанте.[17]

Балотели је већ у својој првој сезони освојио скудето,[18] док је уочи отварања нове сезоне 2008/09. освојен и италијански Суперкуп. У утакмици Суперкупа је заменио Луиса Фига и дао гол за коначних 2:2. На крају се питање победника одлучивало извођењем једанаестераца где је Интер победио резултатом од 6:5.

У новембру 2008. Балотели је постао најмлађи играч у Интеровој историји који је постигао гол у Лиги шампиона. Тада је имао 18 година и 85 дана, чиме је срушио рекорд Обафемија Мартинса (18 година и 145 дана).[19]

Током утакмице против Јувентуса, Балотелија су Јувеови навијачи расистички вређали а играч им је "одговорио" голом за финалних 1:1. Касније је Интеров власник Масимо Морати изјавио да убудуће неће изводити тим на терен због расизма.[20] Сам Јувентус је због тог инцидента кажњен са једном утакмицом без навијача на стадиону.[21]

Кроз ту сезону Балотели је почео правити проблеме због недисциплине па га је тадашњи тренер Жозе Мурињо искључио из прве екипе током друге половине сезоне. Осим недисциплине, Мурињо је оптужио играча да се недовољно залаже на тренингу.[22] Португалски стратег је тада изјавио: " Према ономе што видим, младић као он неможе себи допустити да тренира мање од Фига, Кордобе и Занетија."[23] Такође, играч се често сусретао са расизмом упућеним од стране Јувентусових навијача због чега је торински клуб често био кажњаван. Балотели је тада освојио свој други, односно Интер свој четврти скудето у низу.[24]

У новој сезони 2009/10. наставила се нетрпељивост између Балотелија и Муриња. Такође, упркос победи од 1:0 над Челсијем у реваншу Лиге шампиона на Стамфорд бриџу, Балотели се нашао на удару својих саиграча. Посебно су га критиковали Интерови ветерани као што су Хавијер Занети[25] и Марко Матераци али и сопствени агент.[26] Такође, у марту 2010. се нашао на жестоком удару Интерових навијача будући да се у италијанској ТВ емисији Striscia la Notizia појавио у дресу супарничког Милана.[27]

Због тога је Балотели дао службено извињење које је објављено на веб страницама миланског Интера:

Жао ми је због ствари коју сам недавно учинио. Прва сам особа која пати јер обожавам фудбал и желим да играм и сада у тишини чекам како бих се вратио и био користан првој екипи. Желим оставити прошлост иза себе, гледати у будућност, концентрисати се на предстојеће утакмице и бити спреман.“. Марио Балотели [28]

Након јавног извињења португалски тренер га поново враћа у тим у утакмици против Болоње, и Марио постиже гол у победи од 3:0.[29] Међутим, играч је поново почео да буде контроверзан у полуфиналу Лиге шампиона против Барселоне. По завршетку утакмице бацио је на терен своју мајицу као одговор на звиждуке Интерових навијача због његове лоше игре.[30] Због тога су га навијачи покушали физички напасти након утакмице. Његово понашање на терену нису одобравали ни његови саиграчи док је Хавијер Занети изјавио: „ Марио мора бити фокусиран на то што ради на терену, не може себи допустити такво понашање“.[31]

Тиме је каријера Балотелија у миланском Интеру била завршена па су се за њега заинтересовали многи премијерлигашки клубови, посебно два ривала из Манчестера - Јунајтед и Сити.[32]

Манчестер сити[уреди]

Након дугих преговора, Интер се са Манчестер ситијем у августу 2012. договорио о трансферу Балотелија у Енглеску за 22.000.000 евра.[33][34] Тамо се поново нашао са Робертом Манчинијем који га је тренирао у Интеру.[35] Играч је тамо узео дрес са бројем 45.[36]

Деби у Премијер лиги Балотели је имао 24. октобра 2010. у поразу 3:0 од Арсенала код куће,[37] док је прве првенствене голове за клуб постигао 7. новембра против ВБА (2:0 победа).[38] Осим погодака, Марио је зарадио и црвени картон због прекршаја над Јусуфом Мулумбуом. Тренер Роберто Манћини је одлуку судије назвао непоштеном.[39] Исто као у првенству, Балотели је био успешан и у Лиги Европе где је постигао прва два поготка у победи од 3:0 на Ред бул Салцбургом.[40]

Свој први премијерлигашки хет-трик за клуб, Балотели је дао Астон Вили 28. децембра 2010.[41] У својој дебитантској сезони за клуб, Сити је освојио ФА Куп победивши у финалу Стоук сити са 1:0, а Марио је проглашен играчем утакмице.[42] То је уједно био и први трофеј Манчестер ситија након 35 година поста.

У новој сезони 2011/12. Балотели је наставио са високом голгетерском ефикасношћу. Тако је био важна карика Ситија који је у градском дербију против Јунајтеда поразио противника са огромних 6:1 на Олд Трафорду.[43] На тој утакмици је постигао прва два гола. Деби за клуб у Лиги шампиона имао је у сусрету против шпанског Виљареала где је такође постигао гол.[44]

Упркос одличним играма, Марио поново има проблема због недисциплине па у априлу 2012. по четврти пут у сезони добија црвени картон на сусрету против Арсенала.[45] На конференцији је и тренер Манчини рекао да је изгубио стрпљење са Балотелијем, сугеришући да играч неће играти до краја сезоне и да ће бити стављен на трансфер листу.[46] Ипак, Манчини га је увео у игру као трећу замену у последњој утакмици првенства против Квинс парк ренџерса. Била је реч о важној утакмици на којој се Сити борио за титулу првака, а Балотели је на њој асистирао Серхију Агуеру за гол у 94. минуту.[47] Тиме је Манчестер сити постао енглески првак први пут након 1968.

Проблем је у његовим годинама због чега има много грешака. Он је Марио. Он је луд али волим га јер је добар дечко.Роберто Манчини [48]

Милан[уреди]

Упркос изјави власника Силвија Берлусконија да је Балотелли трула јабука, играч је у јануару 2013, пред сам крај зимског прелазног рока доведен у Милан. Наиме, након што је Алешандре Пато продат бразилском Коринтијансу за 15.000.000 фунти,[49][50] прикупљена су значајна средства у износу од 20.000.000 евра за куповину Балотелија.[51]

Балотели је имао успешан старт у дресу новог клуба. У првој првенственој утакмици против Удинезеа, Балотели је најпре постигао први погодак за вођство од 1:0 да би у трећем минуту судијске надокнаде реализовао једанаестерац за коначну победу од 2:1.[52]

Трофеји[уреди]

Интер[уреди]

Манчестер сити[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Balotelli, maravillado con Thiago desde su paso por el Barça“ (на Spanish). Sport. 11. 8. 2011. Приступљено 11. 8. 2011.. 
  2. ^ а б в г д Mario Balotelli's double life: The bitter family feud that haunts the £29m Manchester City target
  3. ^ Racism: Italian Nazis abuse Mario Balotelli
  4. ^ The improbable Jewish ‘heritage’ of Italy’s Ghana-born goal-scoring eccentric
  5. ^ Inter's Balotelli accuses biological parents
  6. ^ Italian citizenship
  7. ^ Inter's Balotelli gets Italian citizenship
  8. ^ „Balotelli tricolore: Sono italiano, mi sento italiano: mai voluto il Ghana. Il Giorno. 4. 9. 2008.. 
  9. ^ Stoke City: Balotelli junior finds it tough at Burton
  10. ^ Mario’s brother Enoch ‘Luigi’, is on trial at Sunderland
  11. ^ ario Balotelli's brother Enoch signs for Salford City
  12. ^ Mario story
  13. ^ SUFC.co.uk
  14. ^ Cagliari 0–2 Inter Milan
  15. ^ Biografija Marija Balotellija
  16. ^ A star is born in Milan:Mario Balotelli
  17. ^ Inter Milan 2–0 Atalanta
  18. ^ Parma 0–2 Inter Milan
  19. ^ Chinellato, Davide (4 November 2008). „Cruz toglie l'Inter dai guai 3–3 con l'Anorthosis“ (на Italian). La Gazzetta dello Sport Приступљено 30. 12. 2010.. 
  20. ^ Meadows, Mark (20. 4. 2009.). „Inter president chides Juve fans for racist chants“. Reuters Приступљено 20. 4. 2009.. 
  21. ^ „Juve punished over racial abuse“. BBC Sport. 20. 4. 2009. Приступљено 15. 5. 2009.. 
  22. ^ Mario Balotelli: 10 fascinating facts
  23. ^ „Mourinho gets tough with Balotelli“. FIFA. 12. 1. 2009. Приступљено 18. 5. 2009.. 
  24. ^ „Mourinho wins Serie A with Inter“. BBC Sport. 16. 5. 2009. Приступљено 18. 5. 2009.. 
  25. ^ Inter Milan captain Zanetti urges Balotelli to get head down and work
  26. ^ Materazzi questions Balotelli attitude
  27. ^ Tapiro a Balotelli Mario indossa la maglia del Milan
  28. ^ „Mario Balotelli statement“. Internazionale. 1. 4. 2010. Приступљено 1. 4. 2010.. 
  29. ^ „Bad-boy Balotelli scores on return as leaders Inter Milan bounce back“. Cable News Network (CNN). 3. 4. 2010. Приступљено 21. 6. 2012.. 
  30. ^ „Inter round on Balotelli“. Sky Sports. 21. 4. 2010. Приступљено 22. 4. 2010.. 
  31. ^ „Booed Balotelli throws jersey And fans try to attack him“. La Gazzetta dello Sport. 20. 4. 2010. Приступљено 22. 4. 2010.. 
  32. ^ Hyde, Thomas (13. 7. 2010.). „Manchester United join City in race to sign Inter Milan striker Mario Balotelli“. The Telegraph Приступљено 21. 6. 2012.. 
  33. ^ (на Italian) FC Internazionale Milano Spa 2010–11 Bilancio [Report and Accounts]. Registro Imprese & C.C.I.A.A.. October 2011. 
  34. ^ „Inter, una tripletta in rosso“. ju29ro.com. 31. 12. 2010. Приступљено 23. 6. 2011.. 
  35. ^ „Man City complete Balotelli deal“. BBC Sport. 13. 8. 2010.. 
  36. ^ „Come in No 45: Mario Balotelli begins City life by taking shirt off promising youngster Greg Cunningham“. dailymail.co.uk. Daily Mail. 17. 8. 2010. Приступљено 17. 8. 2010.. 
  37. ^ „Balotelli does not have a release clause and will not leave City, says agent“. BBC Sport. 29. 10. 2010. Приступљено 7 November 2010. 
  38. ^ „West Brom 0–2 Man City“. BBC Sport. 7 November 2010 Приступљено 7 November 2010. 
  39. ^ „Man City will appeal against Mario Balotelli's red card“. BBC Sport. 7 November 2010 Приступљено 7 November 2010. 
  40. ^ Chowdhury, Saj (1. 12. 2010.). „Man City 3–0 Red Bull Salzburg“. BBC Sport Приступљено 23. 2. 2011.. 
  41. ^ Fletcher, Paul (28. 12. 2010.). „Man City 4–0 Aston Villa“. BBC Sport Приступљено 23. 2. 2011.. 
  42. ^ Tongue, Steve (16. 5. 2011.). „Touré brings City's long wait to an end“. The Independent (London) Приступљено 16. 5. 2011.. 
  43. ^ „Man Utd 1 – 6 Man City“. British Broadcasting Company (BBC Sport). 23. 10. 2011.. 
  44. ^ „Villarreal 0 – 3 Man City“. British Broadcasting Company (BBC Sport). 2 November 2011. 
  45. ^ Daniel Taylor (8. 4. 2012.). „Manchester City's title hopes sunk by Mikel Arteta's late Arsenal goal“. guardian.co.uk Приступљено 8. 4. 2012.. 
  46. ^ Dominic Fifield (8. 4. 2012.). „Mario Balotelli may have played last Manchester City game – Mancini“. guardian.co.uk Приступљено 8. 4. 2012.. 
  47. ^ McNulty, Phil (13. 5. 2012.). „Man City 3–2 QPR“. BBC Sport (British Broadcasting Corporation) Приступљено 17 November 2012. 
  48. ^ „Balotelli as good as Messi and Ronaldo – Mancini“. ESPN. 24. 10. 2011. Приступљено 26. 10. 2011.. 
  49. ^ „Alexandre Pato leaves Milan to return to Brazil with Corinthians“. guardian.co.uk Приступљено 8. 5. 2013.. 
  50. ^ „Serie A - Pato leaves Milan for Corinthians“. uk.eurosport.yahoo.com Приступљено 8. 5. 2013.. 
  51. ^ „Mario Balotelli: AC Milan agree deal to sign Manchester City striker“. bbc.co.uk Приступљено 8. 5. 2013.. 
  52. ^ „Mario Balotelli scores twice on Milan debut to secure win over Udinese“. guardian.co.uk. The Guardian. 3. 2. 2013. Приступљено 3. 2. 2013.. 

Литература[уреди]

  • (на Italian) FC Internazionale Milano Spa 2010–11 Bilancio [Report and Accounts]. Registro Imprese & C.C.I.A.A.. 2011. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :