Маријанске Лазње

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маријанске Лазње
чеш. Mariánské Lázně
нем. Marienbad

Marienbad-Brunnen.jpg
Колонада са фонтаном

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Чешке Републике Чешка
Крај Карловарски
Основан 1273.
Становништво
Становништво 14293
Густина становништва 272 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 49°57′52″N 12°42′04″E / 49.964444, 12.701111
Надморска висина 578 м
Површина 51.81 км²
Маријанске Лазње на мапи Чешке
{{{alt}}}
Маријанске Лазње
Маријанске Лазње на мапи Чешке
Остали подаци
Градоначелник Здењек Крал
Веб-страна www.marianskelazne.cz


Координате: 49° 57′ 52" СГШ, 12° 42′ 04" ИГД
Маријанске Лазње (чеш. Mariánské Lázně, нем. Marienbad), је град у Карловарском региону 25 km југоисточно од Хеба. Град заузима површину од око 51,78 km² и има 14 293 становника и спада у најмлађи град међу оближњим западночешким бањским градовима.

Минерални извори[уреди]

У граду и околини извире на 100 минералних извора са садржајем карбон оксида и минералним солима од којих се упоребљава 53 извора. За пијаће куре се употребљава 6 главних извора. Извори су становницима околних села били познати давно пре оснивања бање.

Историја града[уреди]

Колонада Фердинандовог извора

Место где сада лежи други по величини бањски град Маријанске Лазње било је пре пуно бара и сасвим пусто.

Године 1197. изворе оснива угледан племић и монах манастира Хрозната под чију је управо спадало земљиште данашње бање. Монаси су били први који су уочили слани прамен и покушали су да добијају и со овде. Ова со је била касније успешно продавана као средство против опстипације.

О лековитости минералних вода колале су разне приче и ка праменовима су похрлили многи болесници. Представници манастира су направили путеве и омогућили приступ изворима. Први покушаји да се оснује бања нису били успешни. Мештани нису имали поверења у бању.

За владе Марије Терезије извори су били поново анализирани а у то се време појављује и име Маријенбад.

За настанак бање заслужан је био лекар Јан Јосеф Нер који је открио да вода са извора повољно делује на пробаву и сан монаха. Манастир се борио да добије дозволе за градњу бањског објекта а 1818. добио је статус бањског града. Назив Маријенбад добио је по Маријином извору који је по свом чудном мирису пре био називан Смрдљивим. Данашни назив је наводно добио по Маријанској слици коју је војник у знак захвалности прикачио за излечење враћајући се из рата јер је залечио ране. За даљи развој града је заслужан монах из Тепле Карел Гаштар Рајтенберг који је ту саградио бањске објекте.

Glavna banjska kolonada

Године 1820. у бањи је боравио Јохан Волфганг Гете који се почео залагати за савремене методе лечења. Гетеов боравак је повећао број посетилаца бање. Од 1897. британски краљ Едвард VII девет је пута посетио бању што је на бању скренуло пажњу светске јавности. Тада се отварају и многи хотели у бањи.

За време Првог светског рата развој је успорен, али се после рата и настанка Чехословачке републике гости опет враћају. За време Велике кризе развој бање је опет успорен, али је бањски карактер града сачуван будући да није било већих разарања за време Другог светског рата. После одлазка немачког становништва град је изгубио на значају али је после 1989. године и у последњих 15 година дошло до великог напретка.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Маријанске Лазње