Маријански ров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Локација Маријанског рова

Маријански ров је најдубљи део светских океана и најдубље место на Земљиној кори. Највећа дубина је око 11 km и налази се на западу Северног Тихог океана, источно и јужно од Маријанских острва, близу Гвама.

Ров формира границу између две тектонске плоче, где је Тихоокеанска плоча подвучена испод Филипинске плоче. Дно рова је дубље испод нивоа мора него што је Монт Еверест изнад њега (8.850 m). Притисак на дну износи 108,6 MPa, што је преко хиљаду пута више од стандардног атмосферског притиска на нивоу мора.

Мерење и проучавање[уреди]

Пресек Маријанског рова

Чаленџер, брод Краљевске морнарице, први је испитао ров 1951. године и дао име Чаленџер дип (енгл. Challenger Deep) најдубљем његовом делу.[1] Користећи ехо сонар, Чаленџер II је измерио дубину од 5.960 хвата (10.900 метара) на 11°19′СГШ 142°15′ИГД.[2]

Године 1957, совјетски брод „Витјаз“ је измерио дубину од 11.034 метара, која је названа „Маријанска долина“.[3] (Иако су ово Совјети тврдили 1957. године, овај налаз нису поновиле наредне експедиције, иако су користиле тачнију и модернију опрему.)

Године 1962, брод Spencer F. Baird забележио је максималну дубину од 10.915 метара користећи прецизна дубинска мерила.[4]

Године 1984, Јапанци су послали Takuyō (拓洋), веома специјализован брод за испитивање, у Маријански ров и прикупили податке користећи уски, вишезрачни ехо сонар; измерили су највећу дубину од 10.924 метара, односно 10.920 ± 10 метара.[2][5]

Спуштања[уреди]

23. јануар 1960: Трст непосредно пред зарањање

Трст, батискаф Морнарице Сједињених Држава, спустио се до дна 23. јануара 1960. године у 13:06, са поручником америчке морнарице, Доном Волшом и Жаком Пикаром унутра.[1] Као баласт коришћена је гвоздена кугла, док је бензин коришћен за повратак на површину.[1] Системи у подморници су указивали дубину од 11.521 метара, али је ово касније исправљено на 10.916 метара. На дну, Волш и Пикар су били изненађени проналаском примерака језика или листа дугачких око 30 cm,[6] као и морских рачића. Према Пикару, „дно је изгледало светло и бистро“.[6]

Најтачније мерење дубине извршила је јапанска сонда, Kaiko (かいこう), која је спуштена без посаде на дно рова 24. марта 1995. године и забележила дубину од 10.911 метара.[7]

Потенцијално место за одлагање нуклеарног отпада[уреди]

Као и други океански ровови, Маријански ров је предложен као локација за одлагање нуклеарног отпада у нади да би крајеви тектонских плоча гурнули отпад дубље у омотач Земље. Међутим, одлагање нуклеарног отпада у океанима забрањено је међународним правом. Тачна дубина океана јесте 11.034 m.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в „The Mariana Trench - Exploration“. marianatrench.com Приступљено 4. 7. 2007.. 
  2. ^ а б Ричи, Стив. „The deepest depths“ Приступљено 4. 7. 2007.. 
  3. ^ „Mariana Trench“. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica. 
  4. ^ Најдубље дубине, Приступљено 12. 4. 2013.
  5. ^ „New Chief Hydrographer of Japan“ Приступљено 4. 7. 2007.. 
  6. ^ а б Сајт National Oceanic and Atmospheric Administration. Секција "1960 - Man at the Deepest Depth", Приступљено 12. 4. 2013.
  7. ^ „Japan Atlas: Japan Marine Science and Technology Center“ Приступљено 4. 7. 2007.. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 11° 21' N, 142° 12' O