Марија Владимировна

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Марија Владимировна
Датум рођења	23. децембар 1953.
Место рођења	Мадрид (Шпанија)
Порекло и породица

Марија Владимировна (рус. Мария Владимировна, Мадрид, Шпанија, 23. децембар 1953) је старјешина Руског императорског дома у изгнанству.

Она је кћерка јединица великог кнеза Владимира Кириловича и грузијске принцезе Леониде Георгијевне.

Биографија

Марија Владимировна је рођена 23. децембра 1953. године. Завршила је Универзитет у Оксфорду.

Године 1989, након смрти Василија Александровича, који је био посљедњи мушки члан Императорског дома, била је проглашена за царевну и насљедника престола. Године 1992, након смрти свога оца великог кнеза Владимира Кириловича, тадашњег старјешине Руског императорског дома у изгнанству, издала је „Манифест о преузимању старјешинства у Руском императорском дому“. Из брака с пруским принцем Францом Вилхелмом (на православном крштењу — великим кнезом Михаилом Павловичем) родила је сина, 13. марта 1981. године у Мадриду, који је добио име Георгиј Михајлович. Године 1986. развела се и није се више удавала.

Марија Владимировна полаже право на престо по томе што, сагласно Основним државним законима, након гашења мушке линије чланова Императорског дома, династичко старјешинство прелази на женску линију. На тај начин, она је након смрти свога оца, као једини преостали члан Императорског дома, наслиједила престо и старјешинство. Данас, Руски императорски дом се састоји само од Марије Владимировне и њеног сина Георгија Михајловича. Сви остали Романови су рођени у морганатским браковима и самим тим не припадају Руском императорском дому нити имају право на коришћење титуле великог кнеза или кнеза императорске крви. Марија Владимировна, као старјешина Руског императорског дома, призната је од стране државних институција, Руске православне цркве и других краљевских домова.

Као и ранији законити потомци са правом на престо, она се назива само по титули, имену и очеству. Не користи династичко презиме Романов, за разлику од морганатских потомака. У службеним наступима се представља као „де јуре Њено императорско величанство владарка императорка и самодржац сверуски“, а сва прекогранична путовања назива „царским посјетама“.

Дјелатност

Марија Владимировна је чврсти монархиста, републичко уређење назива „бездушним“. Залаже се за дјелимичну реституцију имовине конфисковане у годинама комунистичке власти. Без обзира на своје ставове о републичком уређењу, Марија Владимировна се залагала за уклањање уставних ограничења на два предсједничка мандата: „Говорити о обнови монархије је прерано, иако је неопходно на крају препородити оно најбоље од наше традиције“. По њеном мишљењу, ограничење предсједника на два мандата у Русији је „ограничење народне воље“.

Године 2008, на њен захтјев, Президијум Врховног суда Руске Федерације донио је коначну одлуку о рехабилитацији императора Николаја II и његове породице.

Велика кнегиња додјељује царске ордене и дарује племићке титуле. Између осталих, овим звањима су удостојени покојни патријарх московски Алексије II, бивши шеф Федералне службе безбједности Николај Патрушев, бивши московки градоначелник Јуриј Лушков, генерални тужилац Јуриј Чајка, бивши премијер Сергеј Степашин, предсједник Врховног суда Вјачеслав Лебедев итд.

Види још

• Георгиј Михајлович
• Владимир Кирилович
• Кирил Владимирович

Извори

• Руски императорски дом: Марија Владимировна ((ru))
• Глава Дома Романовых считает пребывание президента у власти в течение только двух сроков ограничением волеизъявления народа ((ru))
• Патриарший Местоблюститель поздравил Великую Княгиню Марию Владимировну с днем рождения ((ru))
• Glas: Magija dvora u kolevci komunizma ((sr))