Марија Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Марија Карађорђевић (вишезначна одредница).
Марија Карађорђевић

Краљица Марија Карађорђевић
Краљица Марија Карађорђевић

Датум рођења 9. јануар 1900.
Место рођења Гота (Немачко царство)
Датум смрти 22. јун 1961.
Место смрти Лондон (Уједињено Краљевство)
Порекло
Отац Фердинанд Хоенцолерн
Мајка Марија Хоенцолерн
Породица
Супружник Александар I Карађорђевић
Деца Петар II Карађорђевић
Томислав Карађорђевић
Андреј Карађорђевић

Марија Карађорђевић (нем. Maria von Rumänien; Гота, 9. јануар 1900Лондон, 22. јун 1961) је била југословенска краљица.

Биографија[уреди]

Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.

Маријина бака по мајци је била чувена лепотица, велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.[1]

Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.

Удала се за југословенског краља Александра I Карађорђевића дана 8. јуна 1922. године.[2] Са њим је родила три сина:

После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан. Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. она је постала краљица-мајка. Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић. [3]

После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[4]

Умрла је 22. јуна 1961. у Лондону и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су есхумовани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[5][6], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[7][8] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[9]

Била је веома омиљена у српском народу. У традиционалном друштву тадашње Србије, била је узор смерне супруге и мајке. Била је активна у добротворним организацијама.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Фердинанд
King Ferdinand of Romania.jpg
24. август 1865. 20. јул 1927.
Краљица Марија
Queen Mary of Romania.jpg
29. октобар 1875. 18. јул 1938.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Александар I
Kralj aleksandar1.jpg
16. децембар 1888. 9. октобар 1934.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Краљ Петар II
Petar II Karađorđević.jpg
6. септембар 1923. 3. новембар 1970. Краљица Александра
Принц Томислав
Princ Tomislav Karadjordjevic - s - potpisano.jpg
19. јануар 1928. 12. јул 2000. Принцеза Маргарита; Линда Мери Бони
Принц Андреј 28. јун 1929. 7. мај 1990. Принцеза Кристина; Принцеза Кира; Ева Марија Анђелковић

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :