Марија Сибила Меријан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марија Сибила Меријан

{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Датум рођења 2. април 1647.
Место рођења Франкфурт (Свето римско царство)
Датум смрти 13. јануар 1717.
Место смрти Амстердам (Холандија)
Рад

Марија Сибила Меријан (нем. Maria Sybilla Merian) била је швајцарска природњакиња и научна илустраторка која је проучавала биљке и инсекте и илустровала их у детаљима. Њена пажљиво запажања и документација о метаморфози лептира учинила су је познатом. Марија Сибила Меријан је рођена 2. априла 1647. у Франкфурту, тада слободном граду Светог римског царства у породици швајцарског издавача Матеуса Меријана Старца. Њен отац је умро три године касније, а мајка јој се опет удала за сликара Јакоба Марела. Он ју је привукао да слика. У тринаестој години, већ је почела да слика прве илустрације инсеката и биљака.

"У мојој младости сам провела своје време истражујући инсекте. На почетку сам почела са свиленим црвима у мом родном граду Франкфурту. Тада сам схватила да гусенице производе предивне лептире, а да свилене бубе раде исто. Ово ме је навело да прикупим све гусенице које могу да пронађем како би видели како су се промениле". (Предговор из "Метаморфоза инсеката Суринама")

1665. године се удала за Јохана Андреаса Графа из Нирнберга. Његов отац је био песник и директор једне локалне школе, једне од водећих у Немачкој у 17. веку. Две године касније добила је сина, Јохана Хелена и преселила се у Нирнберг.

Суринам[уреди]

1669. Меријан је отпутовала у Суринам где је наставила своје радове. Радила је путујући и скицирајући локалне животиње и биљке. Такође је критиковала начин на који су се људи опходили према црначким робовима. Она је забиљежила локална имена за биљке и животиње. Две године касније епидемија малерије ју је натерала да се врати у Холандију. У Холандији је продавала примерке које је сакупила и објавила је збирку о животу у Суринаму. 1705. је објавила књигу "Metamorphosis Insectorum Surinamensium" о метаморфозама инсеката у Суринаму. 1715. претрпела је мождани удар и делимично је парализована. Болест је утицала на њену способност за рад. Марија Сибила Меријан умире у Амстердаму 1717. године. Њена ћерка Доротеа је објавила мајчину књигу "Erucarum Ortus Alimentum et Paradoxa Metamorphosis".

Рад[уреди]

Merian insectes Surinam.jpg

Меријан је радила као ботаничка уметница. Имала је живе примерке инсеката које је проучавала и пажљиво скицом приказивала метаморфозу. Карајем двадесетог века њени радови су објављени и коначно је постала призната научница. У своје време, то је било врло необично да неко може бити истински заинтересовани за инсекте, који су имали лошу репутацију и да су колоквијално назван "звери ђавола“. Као последица њиховог угледа, метаморфоза ових животиња је углавном непозната. Меријан описао живот циклусе 186 врста инсеката, нагомилавали су се докази да је у супротности са тадашњом идејом да су инсекти "рођени од блата" спонтаном генерацијом. Рад који је Марија Сибила Меријан објавила "Der Raupen wunderbare Verwandlung und sonderbare Blumennahrung -- The Caterpillars' Marvelous Transformation and Strange Floral Foodбила" била је веома популарна у одређеним деловима високог друштва као резултат тога што је објављена на народном језику. Међутим, приметно је да је њен рад је у великој мери игнорисан од стране научника тадашњег времена, јер званични језик науке је латински.

Портрет Марије Сибиле Меријан

Њен рад је сврстава међу један од првих натуралиста да су посматрали инсекте директно. Овај приступ је дала много бољи увид у њихове животе и био је у супротности са начином на који већина научника радила у то време.

Литература[уреди]

  • de Bray, Lys (2001). The Art of Botanical Illustration: A history of classic illustrators and their achievements. Quantum Publishing Ltd., London. ISBN 1-86160-425-4.
  • Patricia Kleps-Hok: Search for Sibylla: The 17th Century's Woman of Today, U.S.A 2007, ISBN 1-4257-4311-0; ISBN 1-4257-4312-9.
  • Helmut Kaiser: Maria Sibylla Merian: Eine Biografie. Artemis & Winkler, Düsseldorf 2001, ISBN 3-538-07051-2
  • Uta Keppler: Die Falterfrau: Maria Sibylla Merian. Biographischer Roman. dtv, München 1999, ISBN 3-423-20256-4 (Nachdruck der Ausgabe Salzer 1977)
  • Charlotte Kerner: Seidenraupe, Dschungelblüte: Die Lebensgeschichte der Maria Sibylla Merian. 2. Auflage. Beltz & Gelberg, Weinheim 1998, ISBN 3-407-78778-2
  • Dieter Kühn: Frau Merian! Eine Lebensgeschichte. S. Fischer, Frankfurt 2002, ISBN 3-10-041507-8
  • Inez van Dullemen: Die Blumenkönigin: Ein Maria Sybilla Merian Roman. Aufbau Taschenbuch Verlag, Berlin 2002, ISBN 3-7466-1913-0
  • Kurt Wettengl: Von der Naturgeschichte zur Naturwissenschaft - Maria Sibylla Merian und die Frankfurter Naturalienkabinette des 18. Jahrhunderts. Kleine Senckenberg-Reihe 46: 79 S., Frankfurt am Main 2003
  • Kim Todd: Chrysalis: Maria Sibylla Merian and the Secrets of Metamorphosis. Harcourt, USA, 2007. ISBN 0-15-101108-7.
  • Ella Reitsma: "Maria Sibylla Merian & Daughters, Women of Art and Science" Waanders, 2008. ISBN 978-90-400-8459-1.