Марија Фјодоровна (супруга Александра III)

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Марија Фјодоровна (вишезначна одредница).

Марија Фјодоровна
Датум рођења	26. новембар 1847.
Место рођења	Копенхаген (Данска)
Датум смрти	13. октобар 1928.
Место смрти	Копенхаген (Данска)
Порекло и породица

Марија Фјодоровна (рус. Мария Фёдоровна; 26. новембар 1847 — 13. октобар 1928), рођена као принцеза Дагмар Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg), била је руска царица, супруга цара Александра III Александровича. Била је друга кћер данског краља Кристијана IX и немачке принцезе Лујзе од Хесе-Касела, и мајка последњег руског цара Николаја II Александровича.

Породица

Маријин отац је постао краљ Данске 1863. године, након смрти краља Фредерика VII. Захваљујући брачним везама своје деце, краљ Кристијан IX постао је познат као „таст Европе“. Име Марија Фјодоровна је добила након што је прихватила православну веру, непосредно пре удаје за будућег руског цара Александра III Александровича 1866. године.

Њена старија сестра, данска принцеза Александра, била је удата за краља Едварда VII и мајка енглеског краља Џорџа V, што објашњава необично велику сличност између Николаја II и Џорџа V. Њен најстарији брат био је грчки краљ Ђорђе I. Маријина млађа сестра Тира била је војвоткиња од Камберленда.

Удаја за руског цара

Марија Фјодоровна је најпре била верена за царевића Николаја Александровича, најстаријег сина цара Александра II, који је 1865. године преминуо од менингитиса. Верује се да је његова последња жеља пред смрт била да се Марија уда за његовог млађег брата, будућег руског цара Александра III.

Гламурозно венчање Марије Фјодоровне и будућег руског цара Александра III Александровича одржано је 9. новембра 1866. године у царској капели Зимског дворца у Санкт Петербургу.

Император Александар III Александрович преминуо је 1. новембра 1894. године у 49. години.

Револуција и живот у егзилу

Упркос револуцији 1917. године која је довела до укидања монархије, Марија Фјодоровна је испрва одбијала да напусти Русију. На молбе сестре Александре, невољно је пристала да преко Крима и Црног мора крене за Лондон. Енглески краљ Џорџ V послао је ратни брод који је требало да дочека његову тетку. Након кратког боравка у британској бази на Малти, а потом и у Лондону, Марија Фјодоровна се вратила у родну Данску. За бројне руске емигранте у Копенхагену Марија је и даље била царица коју су веома поштовали и често јој се обраћали за помоћ. Марија Фјодоровна је финансијски подржавала Николаја Соколова који је водио истрагу о смрти царске породице и њеног сина Николаја II.

Смрт и сахрана

Марија Фјодоровна умрла је 13. октобра 1928. у осамдесетој години живота. Након службе одржане у православној цркви Александра Невског у Копенхагену, сахрањена је катедрали Роскилд.

Руски председник Владимир Путин и данска краљица Маргарета II су се 2005. године сложили да се царичини остаци врате у Санкт Петербург у складу са њеном жељом да буде сахрањена поред свог супруга. Након 140 година од првог доласка у Русију и после готово 78 година од њене смрти, Марија Фјодоровна је 28. септембра 2006. године сахрањена у Храму Св. Петра и Павла поред свог супруга.

Деца

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Марија Фјодоровна (супруга Александра III)

• император сверуски Николај II (1868—1918).
• велики кнез Александар Александрович (1869—1870).
• велики кнез Георгиј Александрович (1871—1899).
• велика кнегиња Ксенија Александровна (1875—1960).
• велики кнез Михаил Александрович (1878—1918).
• велика кнегиња Олга Александровна (1882—1960).