Мари (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мари
Murray
Река Мари
Река Мари
Основне карактеристике
Дужина 2.589 км
Површина басена 1.061.000 км²
Просечан проток 767 м³/с
Пловност да
Водоток
Извор Снежне планине
Ушће Залив Енкаунтер
Географске карактеристике
Земље слива Застава Аустралије Аустралија
Важније притоке Дарлинг, Марумбиџи
Важнији градови Мари, Водонга
Map of wine production in Australia-fr.svg

Мари [1] (енгл. Murray) је најдужа река у Аустралији. У српској географској литератури честа је погрешна транскрипција Мареј. Дугачка је 2.589 километара. Извире у Снежним планинама на југоистоку савезне државе Нови Јужни Велс. Затим тече према северозападу да би највећим делом творила границу између савезних држава Викторија и Нови Јужни Велс. Десне притоке су Марумбиџи и Дарлинг. Непосредно пре ушћа скреће нагло ка југу и протиче кроз језеро Александрина у држави Јужна Аустралија. Улива се у залив Енкаунтер југоисточно од Аделејда.

Површина слива реке Мари износи око један милион квадратних километара На њој је изграђено неколико брана међу којима су најзначајније Хјум и Дартмут. У долини се највише гаји пшеница, а оближњи пашњаци су идеални за развој овчарства. Због регулације водотока, река Мари често пресуши у доњем делу слива и не стиже до ушћа. Обала је окружена високим клифовима, а долина је уска.

Реку Мари су 1824. први открили и истражили енглески истраживачи Хамилтом Хјум и Вилијам Хауел назвавши је „Хјум“. Већ 1830. капетан Чарлс Стерт је из Марумбиџија упловио у ову реку и преименовао је у данашњи назив, у част енглеског државног секретара Џорџа Марија. За асутралијске староседеоце ова река има митолошки и религиозни значај.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мари (река)