Мари (река)
| Мари Murray |
|
|---|---|
|
|
|
| Дужина | 2.589 km |
| Просечан проток | 767 m³/s |
| Површина слива | 1.061.000 km² |
| Извор | Снежне планине |
| Ушће | Залив Енкаунтер |
| Земље слива | |
| Важније притоке | Дарлинг, Марумбиџи |
| Градови | Мари, Водонга |
| Пловност | да |
Мари [1] (енгл. Murray) је најдужа река у Аустралији. У српској географској литератури честа је погрешна транскрипција Мареј. Дугачка је 2.589 километара. Извире у Снежним планинама на југоистоку савезне државе Нови Јужни Велс. Затим тече према северозападу да би највећим делом творила границу између савезних држава Викторија и Нови Јужни Велс. Десне притоке су Марумбиџи и Дарлинг. Непосредно пре ушћа скреће нагло ка југу и протиче кроз језеро Александрина у држави Јужна Аустралија. Улива се у залив Енкаунтер југоисточно од Аделејда.
Површина слива реке Мари износи око један милион квадратних километара На њој је изграђено неколико брана међу којима су најзначајније Хјум и Дартмут. У долини се највише гаји пшеница, а оближњи пашњаци су идеални за развој овчарства. Због регулације водотока, река Мари често пресуши у доњем делу слива и не стиже до ушћа. Обала је окружена високим клифовима, а долина је уска.
Реку Мари су 1824. први открили и истражили енглески истраживачи Хамилтом Хјум и Вилијам Хауел назвавши је „Хјум“. Већ 1830. капетан Чарлс Стерт је из Марумбиџија упловио у ову реку и преименовао је у данашњи назив, у част енглеског државног секретара Џорџа Марија. За асутралијске староседеоце ова река има митолошки и религиозни значај.
Садржај |
Референце [уреди]
- ^ Merriam Webster Dictionary: Murray (звучни и IPA запис, Приступљено 12. 4. 2013.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Аустралије, Географски факултет, Београд
Спољашње везе [уреди]
- Документарац о реци Мари ((en))