Маркгрофовија Моравија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Markgrafschaft Mähren (њем.)
Markrabství moravské (чеш.)

Маркгрофовија Моравија
Моравска марка
Застава Моравије Грб Моравије
Застава Грб
Maehren Donaumonarchie.png
Маркгрофовија Моравија на мапи Аустроугарске
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава Светог римског царства Свето римско царство, Застава Аустроугарске Аустроугарска
Главни град Оломуц,
Брно (од 1641. године)
Површина 22.222 km²
Становништво 2.662.000 (1910)
Друштво
Званични језици немачки; говорни језик: чешки
Религија католицизам
Владавина
Облик владавине марка
Титула владара маркгроф
Оснивање 1182.
Престанак 1918.
Статус Бивша хабзбуршка крунска земља
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Brno (znak).svg Брно Чехословачка Flag of Czechoslovakia.svg
Olomouc CZ CoA.png Оломуц - Flag of None.svg
Znojmo znak.png Знојмо - Flag of None.svg
Портал:Историја
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Моравска (вишезначна одредница).

Маркгрофовија Моравија (њем. Markgrafschaft Mähren; чеш. Markrabství moravské) или Моравска марка је била маркска област у саставу Светог римског царства, Хабзбуршке монархије и Аустроугарске, која је постојала од 1182. до 1918. године. Била је de facto независна држава и дио Краљевине Бохемије. Сада је њена територија у саставу Чешке (Моравија).[1]

Историја[уреди]

Послије побједе Арпадоваца над Великом Моравијом, настала је Моравска кнежевина која је 1182. припојена Светом римском царству по налогу цара Фридриха Барбаросе и постала гранична покрајина. 1469. Моравија је окупирана од стране угарског краља Матије Корвина који се ујединио са католичком црквом и борио се против бохемског, моравског и шлеског краља Ђорђа Пођебрада. Потписан је мир у Оломуцу 1479. године којим је Матија Корвин се одрекао титуле краља, али задржао власт у бохемским земљама. Године 1804. је територија бохемских земаља припала Аустријском царству, а 1867. Аустроугарској. Моравска маркгрофија је послије Првог свјетског рата припала Чехословачкој.

Моравска на мапи из 1897. године.

Демографија[уреди]

Највећи дио популације у Моравској маркгрофовији чинило је чешко становништво. У Моравској је према попису становништва из 1910. године живило око 2.662.000 становника. Становништво Моравске је чинило 19,83% од укупног становништва Аустроугарске
Подаци са пописа 1910.

Језик Становништво Проценат
чешки 1.911.316 71,8%
немачки 734.712 27,6%
остали 15.972 0,6%

Владари[уреди]

Владари Моравије су били владари Бохемије, јер је Бохемија управљала Моравијом.
Списак хабзбуршких владара.

Редни Број Име владара
1. Карло IV
2. Вацлав IV
3. Жигмунд Луксембуршки
4. Јиржи Подјебрадски
5. Матија Корвин
6. Владислав II Јагелонац (млађи)
7. Лајош II Јагелонац
8. Фердинанд I Хабзбуршки
9. Максимилијан II
10. Рудолф II
11. Фердинанд III Хабзбуршки
12. Леополд I Хабзбуршки
13. Карло VI
14. Јозеф II Хабзбуршки
15. Франц II
16. Фердинанд I од Аустрије
17. Франц Јозеф

Географија[уреди]

Моравска маркгрофија је настала на територији историјске покрајине Моравије. Моравска маркгрофија се граничила са:



Администрација[уреди]

Области Моравије до 1848.[уреди]

У 14. вијеку је Карло IV, цар Светог римског царства подијелио Маркрофовију Моравску на неколико дијелова:

Области Моравије од 1848.[уреди]

Послије револуције 1848, у Моравији је настало више области:

Извори[уреди]