Маркион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маркион Синопски

Маркион од Синопе (грч. Μαρκίωνα[1], око 85-160) је био ранохришћански епископ и теолог из 2. века, који је наглашавао неспојивост Новог и Старог завета, односно Исусове поруке и јудаизма.

Након сукоба са службеним хришћанством, окупио је велику црквену заједницу, као опозицију римској Цркви. Црква је његово учење прогласила за јерес, због гностичих елемената.

Маркион је установио први хришћански канон Новог завета, настојећи да одвоји хришћанство од јудаизма. Иако је црква његов канон одбацила, ипак је утицао на цркву да јасно формулише сопствени библијски канон.[2][3]

Живот[уреди]

Рођен је крајем 1. века или почетком 2. века у граду Синопи у Понту (данашња Турска) у Малој Азији. Био је син тамошњег хришћанског епископа[4] (у то време је епископовао Фока Синопски). У младости је био монах подвижник. Његови непријатељи тврде да је још тада због „завођења девице“ наводно искључен из Цркве[5], што неки проучаваоци одбацују као „злонамерне гласине“ или тумаче алегоријски у смислу да је „девица“ Христова црква.[6]

У сваком случају, Маркион, највероватније у својству епископа,[7][8] наслеђујући свога оца, око 140. године одлази за Рим. Тамо развија сопствени теолошки систем, заснован на тумачењу Исусове поруке, и окупља бројне присталице око себе. Покушавао је да заснује хришћанску заједницу на чистој поруци Христа, онако како ју је он разумео, а коју је у хришћанским круговима свога времена свуда налазио мање или више искривљену.[9] Проповедао је повратак изворном хришћанству, упражњавајући аскетизам и пост. Његова настојања су имала за циљ да одвоје хришћанство од јудаистичких учења Старог завета.[10] Након сукоба са римским епископом, Маркион са својим присталицама образује хришћанске општине одвојене од Римске Цркве, услед чега бива изопштен око 144. године. После сукоба са службеним хришћанством, враћа се у Малу Азију, где наставља своје учење, стварајући велику хришћанску заједницу у којој је био епископ.

Његов савременик, Јустин Философ, о њему каже: „Многи верују овом човеку као једином који зна истину, а нама се смеју“.[5]

Учење[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Маркионство
Део серијала чланака
Хришћанство

Хришћанство

Оснивање
Исус Христос · Апостоли
Црква · Јеванђеље

Историја
Рано хришћанство · Сабори
Велики раскол · Крсташки ратови
Реформација · Екуменизам

Традиције
Православље · Католицизам
Протестантизам

Теологија
Света Тројица (Отац, Син, Свети дух)
Стварање · Грех · Суд · Анђео
Спасење · Васкрсење · Царство

Упражњавање
Пост · Молитва · Свете тајне

Библија
Стари завет · Нови завет
Књиге · Канон · Апокриф

Ichthys.svg Портал:Хришћанство

Маркионово главно дело се назива Антитезе (Antitheseis). У овом опширном дјелу он супротставља изреке из Старог и Новог завјета с намјером да се покаже како су једне другима противрјечне, доказујући да се то не може спајати, као што је учинила црквена Библија.[7]

Према Маркиону постоји непомирљива противречност између праведности и милости, закона и еванђеља, јеврејства и хришћанства.[7] Он говори о неспојивој разлици између Бога Старог и Новог завета. Бог Старог завета је гневан и немилосрдан, а Бог Новог завета је љубав и доброта. Маркион ово поткрепљује бројним примерима из Светог писма.

Маркион сматра да је старозаветни Бог Творац (односно демијург), ниже божанство које је створило овај свет. Више начело, које се може назвати добрим Богом, је невидљиво, и не може се именовати ни исказати. Христос је сишао од невидљивог и неисказаног Бога ради спасења душа, да би разобличио јудејског Бога. Христово учење је одвлачило људе од демијурга, зато је и био разапет.[11] Сматрао је да је Исус рођен од жене Марије, као и сваки други човек, а не од девице.[5]

Као начин спасења, проповедао је аскетизам и пост. Одбацивао је дословно тумачење учења о васкрсењу мртвих у смислу васкрсења тела, верујући да само душа може ускрснути и бити спашена.[5]

Канон[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Канон Новог завета

Маркион се сматра састављачем првог хришћанског канона. Иако је у то време било списа који су кружили ранохришћанским заједницама, Маркион је кодификовао први канон Новог завета који се састојао од Павлових посланица и Лукиног еванђеља.[12][13] Маркионов Нови завет је имао два дијела: Евангелион и Апостоликон. Евангелион је у ствари било Еванђеље по Луки, у нешто друкчијем облику него што нам је познато данас. На пример, Маркионово Еванђеље по Лики није садржавало уводна два поглавља.[7] Апостоликон је садржавао десет посланица апостола Павла: Галатима, 1. и 2. Коринћанима, Римљанима, 1. и 2. Солуњ, Ефежанима (коју је називао Лаодикејском), Колошанима, Филипљанима и Филемону.[7]

Проучавалац Новог завета Роберт М. Прајс истражујући како, када и ко је сакупио разне Павлове посланице у једну збирку посланица, долази до закључка да је Маркион прва особа забележена у историји да прикупља Павлова писма разним цркавама у један канон Павлових посланица.[14] Ако је ово тачно, онда Маркионова улогу у формирању и развоју хришћанства несагледива. Неки научници, попут Кинзига, сматрају да је Маркион први увео у употребу појам завет (лат. testamentum).[15]

Маркионова Библија имала је у његовој заједници велики углед.[7]

Маркионити[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Маркионити
Маркион образлаже свој канон.

Организација маркионитске заједнице се није много разликовала од хришћанске цркве. Крштавали су у води и помазивали светим уљем. Жене су једнако учествовале у верском животу и било им је допуштено да крштавају.[5]

Маркионитске хришћанске заједнице су се „за пола генерације прошириле целим познатим светом“[16]. Наредна два века ће скоро у сваком већем месту представљати опозицију католичкој (саборној) цркви, преживљући „незнабожачке прогоне и царску ненаклоност.“[16]

Од Маркионових ученика најистакнутији је био Апелес, који се у Риму прикључио Маркиону, а још за његова живота отишао је у Александрију, где је разрадио учење да је демијурга створио добри бог. Написао је Силогизме (Syllogismoi) у којима је доказивао да су Мојсијеве књиге пуне неистина, па према томе не могу бити божјег порекла.[7] Грчки филозоф Келсос, пишући у Александрији крајем 2. века о хришћанима свога времена, помиње и Маркионите.[7]

Маркионове идеје се појављују и у Манијевом учењу, па се крајем 4. века многи маркионити претапају у манихејце. Сличне идеје о одбацивању Старог завета ће се појавити пар векова касније у учењима богумила на Балкану и катара у јужној Француској.[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Justinus, Apologia, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ von Harnack, Adolf (1914). Origin of the New Testament. 
  3. ^ Harnack, Adolf von 1961. History of Dogma (Neil Buchanan, translating Harnack's Dogmengeschichte 1900), vol I, pp 267 - 313, vol II, pp 1 - 19
  4. ^ Catholic Encyclopedia, "Marcionites" (1911).
  5. ^ а б в г д Древни јеретици: Маркион и Савелије, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Bart D. Ehrman, Lost Christianities
  7. ^ а б в г д ђ е ж Branko Bošnjak, Grčka filozofska kritika Biblije (Kelsos contra apologeticos)
  8. ^ Catholic Encyclopedia: „Очигледно је да је Маркион већ био постављени бискуп"
  9. ^ Енциклопедија Британика, издање из 1911.
  10. ^ Енциклопедија Британика, 11. издање
  11. ^ Епифаније Кипарски, Панарион, ПГ, 41, 696.
  12. ^ Marcion (earlychristianwritings.com)
  13. ^ Маркион (Мир словарей), Приступљено 12. 4. 2013.
  14. ^ The Evolution of the Pauline Canon by Robert Price, Приступљено 12. 4. 2013.
  15. ^ Ferguson, Everett. "Factors leading to the Selection and Closure of the New Testament Canon," in The Canon Debate. eds. L. M. McDonald & J. A. Sanders (Hendrickson, 2002), pp. 308.
  16. ^ а б Evans, Ernest: Tertullian, Against Marcion, p. ix (Oxford University Press, 1972). E-text of Adversus Marcionem and Evan's introduction "Marcion: His Doctrine and Influence", Приступљено 12. 4. 2013.
  17. ^ Riparelli, Enrico, Il volto del Cristo dualista. Da Marcione ai catari, Peter Lang, Bern - Berlin - Bruxelles - Frankfurt am Main - New York - Oxford - Wien 2008, 368 pp.&nbsp. ISBN 978-3-03911-490-0.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Маркион