Маркион
Из Википедије, слободне енциклопедије
Маркион од Синопе (око 110-160) је био ранохришћански епископ и теолог из 2. века, чије је учење проглашено за јерес, због гностичих елемената. Створио је велику црквену заједницу, као опозицију Римској Цркви.
Садржај |
[уреди] Живот
Рођен је почетком 2. века у граду Синопи у Понту (данашња Турска) у Малој Азији, као син тамошњег хришћанског епископа[1] (у то време је епископовао Фока Синопски). У младости је био монах подвижник. Његови непријатељи тврде, да је још тада због односа са неком девојком, наводно искључен из Цркве.[2] У сваком случају, Маркион, највероватније у својству епископа[3], око 140. године одлази за Рим, где развија сопствени теолошки систем, заснован на тумачењу Исусове поруке, окупљајући бројне присталице око себе. Покушавао је да заснује хришћанску заједницу на чистој поруци Христа, коју је у хришћанским круговима свога времена свуда налазио мање или више искривљену. [4] Проповеда повратак изворном хришћанству, упражњавајући аскетизам и пост. Његова настојања су имала за циљ да одвоје хришћанство од јудаистичких учења Старог Завета.[5] Након сукоба са римским епископом, Маркион са својим присталицама образује хришћанске општине одвојене од Римске Цркве, услед чега бива изопштен око 144. године. После сукоба са службеним хришћанством, враћа се у Малу Азију, где наставља своје учење, стварајући велику хришћанску заједницу у којој је био епископ.
Његов савременик, Јустин Философ, о њему каже: „Многи верују овом човеку као једином који зна истину, а нама се смеју".[6]
[уреди] Учење
 |
За више информација погледајте Маркионство |
| Део серијала чланака Хришћанство
|
|
|
Оснивање Историја Традиције Веровања Упражњавање Свето Писмо |
|
.svg)
Маркион говорио о неспојивој разлици између Бога Старог и Новог Завета. Бог Старог завета је гневан и немилосрдан, а Бог Новог завета је љубав и доброта. Маркион ово поткрепљује бројним примерима из Светог писма.
Он сматра да је старозаветни Бог Творац (демијург) који је створио овај свет. Више начело, које се може назвати добрим Богом, је невидљиво, и не може се именовати ни исказати. Христос је сишао од невидљивог и неисказаног Бога за спасење душа, да би разобличио јудејског Бога. Христово учење је одвлачило људе од демијурга, зато је и био разапет.[7] Сматрао је да је Исус рођен од жене Марије, као и сваки други човек, а не од девице[8].
Као начин спасења, проповедао је аскетизам и пост. Не проповеда васкрсење тела, већ говори да само душа може васкрснути и бити спашена.
Његово главно дело је Антитезе. Такође се сматра састављачем првог канона Јеванђења, у које су ушли списи Луке и Павла.[9]
[уреди] Маркионити
|
За више информација погледајте Маркионство |
Организација маркионитске заједнице се није много разликовала од хришћанске цркве. Крштавали су у води и помазивали светим уљем. Жене су једнако учествовале у верском животу и било им је допуштено да крштавају.[10]
Маркионитске хришћанске заједнице су се „за пола генерације прошириле целим познатим светом“[11]. Наредна два века ће скоро у сваком већем месту представљати опозицију католичкој (саборној) цркви, преживљући „незнабожачке прогоне и царску ненаклоност.“ [12]
Маркионове идеје се појављују и у Манијевом учењу, па се крајем 4. века многи маркионити претапају у манихејце. Исте идеје ће се појавити пар векова касније у учењима богумила на Балкану и катара у јужној Француској.
[уреди] Напомене
- ^ http://www.newadvent.org/cathen/09645c.htm
- ^ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ^ Catholic Encyclopedia: "Очигледно је да је Маркион већ био постављени бискуп"
- ^ Енциклопедија Британика, издање из 1911.
- ^ Енциклопедија Британика, 11. издање
- ^ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ^ Епифаније Кипарски, Панарион, ПГ, 41, 696.
- ^ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ^ http://mirslovarei.com/content_pol/MARKION-405.html
- ^ http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
- ^ Evans 1972 p. ix
- ^ Evans 1972 p. ix
