Марков Град (Прилеп)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За Маркове куле код Врања, погледајте чланак Маркове Куле.
Успон ка Марковој кули.

Марков Град или Маркове Куле односно Прилепски Град је средњовековна тврђава изнад Прилепа. Смештена је на високом каменом узвишењу над данашњим насељем на простору који због своје специфичности проглашен за природно добро републике Македоније. Током средњег века био је једна од престоница српског царства под Душаном (краљ 13311345, цар1345—1355), а потом и краљевине под Мрњавчевићима по чијем је последњем владару Марку Краљевићу (13711395) утврда и добила свој народни назив. Тврђава се састојала од више појасева камених бедема са кулама, Донжон куле и двора. Данас је већим делом у рушевинама, али се и даље може наслутити његова некадашња монументалност која је искоришћена за снимање неких сцена борби у партизанском филму Капетан Леши.

Називи[уреди]

  • Пирлапон је византијски назив за утврду од кога је настао данашњи назив града Прилеп (Прилепски Град).
  • Марков Град је назив везан за најпознатијег владара града краља Марка Мрњавчевића знаног као Краљевић Марко.
  • Маркове Куле или Маркови Кули је назив који је тврђава добила по остацима кула подигнутих на великим каменим формацијама које се називају исто тако.

Положај тврђаве[уреди]

Остаци Марковог града.

Тврђава је смештена на стеновитом врху који се диже над Прилепом прекривеном великим каменим формацијама које су због своје спектакуларности проглашене за природно добро републике Македоније. Ове формације су искоришћене као основа за градњу кула и бедема. Сам врх поседује четири засебна велика камена узвишења на којима је подигнута тврђава са цитаделом смештеном на највишем од њих (северозападном). Целокупан простор који је некада обухватала тврђава налази се северозападно од данашњег града.

Прошлост тврђаве[уреди]

Прва утврда на простору Марковог Града подигнута је највероватније у X веку од стране Византинаца и на моменте се налазила у саставу Првог бугарског царства. После његове пропасти и устанка Комитопула тврђава се нашла у саставу тзв. Македонског царства које је створио Самуило. После битке на Беласици 1014. године Самуило је у Прилепу сачекао своју ослепљену војску и ту је на лицу места умро од последице срчаног удара.

Град се после тога налазио у саставу Византије, Бугарске и Епирске деспотовине, а крајем XIII века га осваја краљ Милутин (12821321). Душан Силни га назива великославним градом и у њему смешта један својих дворова царских. Он га 1350. године предаје на управу свом жупану Вукашину Мрњавчевићу (13661371), који је 1366. године проглашен за краља. После пропасти браће Мрњавчевић на Марици 1371. године Прилепски Град постаје престоница Вукашиновог сина Марка који је као османлијски вазал са титулом краља управљао околином све до своје погибије у бици на Ровинама 1395. године. После његове смрти Османлије анектирају целокупну његову област и преузимају контролу над Прилепом. У самом граду нису дуго задржали своју посаду и он је наскоро био напуштен и препуштен пропадању.


Западни део зидина.

Литература[уреди]

Види још[уреди]