Марко Аурелије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марко Аурелије

MarcoAurelio.png

Пуно име Марко Аније Катилије Север (рођење до брака); Марко Аније Вер (брак до усвајања од стране Антонина Пија); Марко Елије Аурелије Вер Цезар (као наследник); Цезар Марко Аурелије Антонин Август (као император)
Датум рођења 26. април 121.
Место рођења Рим (Римско царство)
Датум смрти 17. март 180.
Место смрти Виндобона (Римско царство)
Гроб Хадријанов маузолеј
Титула Римски цар
Период 8. март 161. - 169. (са Луцијем Вером); 169. - 177. (самостално); 177. - 180. (са Комодом)
Претходник/ци Антонин Пије
Наследник/ци Комод
Порекло и породица
Династија Антонини
Отац Марко Аније Вер
Мајка Домиција Луцила
Супружник/ци Фаустина Млађа
Потомство четрнаесторо, укључујући Комода, Марка Анија Вера, Антонина и Луцилу

Марко Аурелије (лат. Marcus Annius Catilius Severus; од 130. године: M. Annius Verus; после усиновљења 138. године: M. Aelius Verus Aurelius Caesar; као цар: Imp. Caesar M. Aurelius Antoninius Augustus) - (рођен 26. априла 121. године у Риму, умро 17. марта 180. године у Виндобони - данас Беч) био је од 161. године до своје смрти римски цар. Рођен је као Марк Катилије Север, а пошто га је усвојио цар Антонин Пије, Марко је добио име Марко Елије Аурелије Вер, а као цар његово пуно име је гласило: Марко Аурелије Антонин Август.

Марко Аурелије био је последњи римски цар који је то постао усвајањем. Он је морао после дугострајног мирног периода у историји Рима да се поново прихвати ратова. Велики непријатељи су му били Парти на источној граници, а на другом крају света, Рим су нападали варвари, Маркомани који су угрожавали дунавски лимес. Марко Аурелије који је владао заједно са својим братом по усвојењу, Луцијем Вером умро је током једног похода против Германа. Због својих „Разговора са самим собом“, Марко Аурелије је био познат као цар-филозоф.

Извори[уреди]

Значајни извори податак о животу и владавини Марка Аурелија често су пуни неједнакости и непоуздани. Најважнија група извора, биографије садржане у Historia Augusta су вероватно написане у IV веку, али су заправо дело једног јединог аутора, из касног четвртог века (око 395).

Живот[уреди]

Порекло[уреди]

Маркова породица потицала је из места Укуби, малог града југоисточно од Кордобе у римској провинцији Баетици, данашња Шпанија. Породица се истакла у касном I веку нове ере, Марков прадеда, Марко Аније Вер Први, био је сенатор и бивши претор; око 73./74. н.е., његов деда, Марко Аније Вер Други, учињен је патрицијем. Веров старији син - отац Марка Аурелија - Марко Аније Вер Трећи, оженио је Домицију Луцилу.

Луцила је била кћер патриција, Калвисија Тула и Домиције Луциле Старије која је наследила велико богатство (подробно описаног у једном од Плинијевих писама) од њеног деде по мајци и њеног деде по оцу путем усвајања. Млађа Луција добиће већи део мајчиног богатства, укључујући и велику циглану у предграђу Рима, профитабилан посао у то време с обзиром да је град доживљавао процват грађевинске делетности.

Луцила и Вер Трећи имали су двоје деце: сина Марка, рођеног 26. априла 121., и кћер Анију Корнифицију Фаустину, вероватно рођену 122. или 123. Вер је вероватно преминуо 124., када је Марку било само три година. Иако га је једва познавао, Марко Аурелије написао је у својим медитацијама да је научио скромност и мужевност, по узору на своја сећања оца и његовој постхумној репутацији. Маркова мајка, Луција, није се преудала.

По тадашњом аристократској пракси, Луција вероватно није проводила много времена са сином. Марко је био предат на бригу неговатељицама. Ипак, Марко одаје признање својој мајци због тога што га је подучила религиозности и једноставној исхрани и начинина како да избегне „Навике богатих”. У својим писмима, Марко наводи честе и нежне референце о њој, био је захвалан јер: „Иако јој је било суђено да умре млада, провела је своју последњу годину са мном.”

Након смрти оца Марка је усвојио његов деда, Марко Аније Вер Други. Још један човек, Луције Катилије Север, учествовао је у његовом одгајању. Север је описан као Марков прадеда по мајци. Марко је одрастао у дому својих родитеља, на римском брежуљку Целију, део рима који ће нежно називати „Мој Целиј”.


Antoninus Pius

Успон ка власти[уреди]

Касне 136., император Хадријан умало је умро услед крварења. Опорављајући се у својој вили у Тиволију, одабрао је Луција Цеонија Комода (Луција Елија Вера) за свог наследника, и усвојио га као сина. Избор је извршен invitis omnibus, против жеља свих а објашњење је и даље нејасно. После кратког боравка на дунавској граници, Луције се вратио у Рим да би се обратио сенату, првог дана 138. године. У ноћи пре говора разболео се и умро од крварења касније истог дана. 24. јануара 138. Хадријан је изабрао Аурелија Антонина за свог новог наследника.

Након неколико дана размишљања Антонин је прихватио и усвојен је 25. фебруара. Као део Хадријанових услова, Антонин је усвојио Марка и Луција Вера, сина Елија. На Хадријанов захтев, Антонинова кћер Фаустина верена је за Луција. Запањен сазнањем да га је Хадријан усвојио, Марко се неодлучно преселио из куће своје мајке на целију у Хадријанов приватни дом.

Током 138. Хадријан је захтевао од сената да Марко буде изузет од закона који је забрањивао избор на функцију квестора пре двадесетчетврте године живота. Сенат се сложио и Марко је служио као Конзул под Антонином, за 139. годину.

Године владавине[уреди]

Lucius Verus

У складу са својим филозофским учењем, током своје владавине, Марко Аурелије се бавио, докле год је то било могуће, унутрашњим приликама у држави.

Али, убрзо је дошло од ратова. На почетку избио је рат са Партима (161-166. године). Рат је номинално водио Луције Вер. Избио је и рат против Маркомана, пар година након завршетка рата са Партима. Маркоманима су се придружила и друга племена: Квади и Сармати.

Током рата са овим варварима, Марко Аурелије је своју базу успоставио у Сирмијуму, Карунтуму и Виндобони. Управник провинције Сирије, Авидије Касије, прогласио се 175. године за цара, али је убрзо, после три месеца, био убијен. Иако је у рату против варвара имао успеха - привремено је и основао провинцију Сарматију, с друге стране Дунава - тешка епидемија куге у војсци га је приморала да склопи мир. Затим је отишао на исток Царства да би тамо примирио провинције после устанка Авидија Касија.

Марко Аурелије је 23. децембра 176. године у Риму, заједно са својим сином Комодом, прославио тријумф над Германима и Сарматима. Првог јануара идуће, 177. године, прогласио је Марко Аурелије за свог савладара рођеног сина Комода.

Током његове владавине избила је епидемија куге. Такође, 177. године у Лугдунуму (данашњем Лиону) дошло је до прогона хришћана.

Смрт и слава после смрти[уреди]

Марко Аурелије је започео 3. августа 178. године , заједно са својим сином Комодом други рат против Маркомана. Током овог похода, цар је умро, вероватно у Виндобони, данашњем Бечу. Други извор као место његове смрти помиње Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Његов пепео је пренет у Рим и положен у маузолеј цара Хадријана. У част Марка Аурелија, Сенат је подигао почасни стуб. Он се и данас налази у Риму.

Најпознатија представа Марка Аурелија је бронзана статуа цара на коњу у Риму. Она се од ренесансе налази на тргу Кампидољо, чији је нацрт напаравио Микеланђело. Због оштећења од атмосферилија, данас се статуа налази унутар музеја на истом тргу. Статуа је преживела Средњи век захваљујући томе што је у том периоду портретисани цар идентификован са првим хришћанским римским царем Константином Великим.

Породица[уреди]

Са својом женом Фаустином, Марко је имао више деце, међу којима и Комода, који је постао цар након очеве смрти.

Цар филозоф[уреди]

Марко Аурелије се током читавог живота бавио филозофијом. И као цар похађао је филозофска предавања. Његово дело, написано на грчком језику, Самоме себи (Meditations), састоји се од мисли и упозорења које је цар самом себи упутио током једног ратног похода против Маркомана. Цар Марко Аурелије један је од главних представника позностоичког учења

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Антонин Пије
Римски цар Наследник:
Луције Вер
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}