Марко Марулић

Из Википедија

Споменик Марку Марулићу у Сплиту
Споменик Марку Марулићу у Сплиту

Марко Марулић (18. август 14505. јануар 1524) је био хрватски књижевник и хришћански хуманиста из Сплита, због чега му се често додјељује и атрибут Сплићанин.

У Сплиту је завршио хуманистичку школу, а претпоставља се да је студирао у Падови. Био је веома активан у хрватском ослобађању од Турака, чиме обилује његов књижевни опус. Европску славу дугује својим дјелима написаним на латинском језику, али је писао и на хрватском, а служио се и глагољицом. Марулићев лик се појављује на хрватским новчаницама од 500 куна.

[уреди] Књижевни рад

  • Поуке за честит живот према примјерима светаца (De institutione bene vivendi per exempla sanctorum, 1498.) је моралистички спис библијског надахнућа. Ово је његово у свијету најпревођеније дјело, које је за његова живота преведено чак и на јапански језик.
  • Еванђелистар (Evangelistarium, 1500].) је моралистичка расправа о етичким начелима и моралним дужностима каква се очекују од једног хришћанина.
  • Давидијада (Davidias, писана 1517. а откривена тек 1921. да би опет била изгубљена и поново откривена 1952.) је религиозни еп на латинском језику у 14 књига са 6.765 шеснаестерачких стихова, који је спајао библијске и античке мотиве, али са изразито хришћанским тенденцијама. Еп је написан по Вергилијевом књижевном поступку на класичном латинском језику, с неким примјесама библијског и средњовијековног латинитета.
  • Јудита (написана 1501., објављена 1521.) је религиозни еп на хрватском језику. Надахнута је старозавјетном јунакињом Јудитом и тадашњим збивањима.
  • Сузана, такође написана на хрватском језику и заснована на библијском мотиву, говори о вавилонској Јеврејци лажно оптуженој за прељубу.

Остала дјела на латинском језику укључују: О понизности и слави Христа (De humilitate et gloria Christi, 1518), у коме доказује да је Исус Христ обећани старозавјетни Месија; Дијалог о Херкулесу којег су надвисили Христови поштоваоци (Dialogus de Hercule a Christicolis superato, штампано 1524), у којем пјесник и теолог расправљају о употреби митологије и алегорије у пјесништву.