Марко Пећки

Марко Пећки (Пећ, 1359/60 — после 1411) био је српски средњовековни писац и песник.

Живот

Рођен у свештеничкој породици, подвизавао се од 1376. или 1377. као духовни син патријарха Јефрема. Хиротонисан за епископа пећке епархије најраније 1390.

Књижевни рад

Написао два мања списа (Синаксар Герасима и Јефимије, из 1392, са животописом својих родитеља, и Ктиторски запис о цркви светог Георгија, из 1411, за цркву коју је Марко Пећки подигао као своју задужбину), затим Житије светог патријарха Јефрема (1402), и две службе (Служба светом патријарху Јефрему, после 1401, и Служба светом архиепископу Никодиму, после 1390). Савременик Косовске битке и сведок опадања и разарања српске државе, Марко Пећки је у духу косовског циклуса и негујући главне српске култове оживео Јефрема и Никодима као ликове „једне истанчане духовности који стрпљењем, мудрошћу, умним спокојством и благошћу, уз то и чврстином вере и ’вишег знања’, припремају народ за дуга времена искушења“ (Димитрије Богдановић). У складно компонованом житију, са осећањем за пропорцију форме и садржине, без учених цитата и лапидарним начином изражавања, пренесена је атмосфера аутентичног монашког подвижништва, пуна исихастичких мотива XIV века. И службе су писане у истом тону, али као сложена и маштовита химнографска дела, доприносећи учвршћивању култова св. Јефрема и св. Никодима. Нарочито је служба Никодиму била позната и много певана вековима, иако до истраживања Ђ. Сп. Радојичића 1950. није била идентификована као Маркова. Домет Марковог дела, његовога стила и књижевног израза раван је највишим захтевима византијског и српског песништва.

Написао је 1399. године Стиховни пролог за мај, јуни, јули и август који је откривен 2022.

Превод на савремени српски језик

• Житије светог патријарха Јефрема; Служба светом патријарху Јефрему; Служба светом архиепископу Никодину; Синаксар Герасима и Јефимије; Ктиторски запис о цркви Светог Георгија, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић, Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.

Литература

• Д. Вуксан, Епископ Марко − непознати биограф XIV вијека, Ловћенски одјек, I, 2−3, Цетиње 1925, 81-96.
• Ђорђе Сп. Радојичић, Кo je писац и када je састављена служба архиепископу Никодиму?, Јужнословенски филолог, 18, Београд 1949-1950, 197-204.
• Ђорђе Сп. Радојичић, Епископ Марко, средњевековни српски писац, Jugoslovenski istoriski časopis, V, 1-2, Ljubljana, Zagreb, Beograd 1939, 201-212.
• Дамњан Петровић, Српска књижевност на Косову од 1389. године до краја петнаестог века, Стремљења, XXI, 2, Приштина 1980, 89-104.
• Ђорђе Трифуновић, Житије светог патријарха Јефрема од епископа Марка, Анали Филолошког факултета, 7, Београд 1967, 67-74.
• Ђорђе Трифуновић: Стара српска црквена поезија, у: О Србљаку, Београд, СКЗ, 1970.
• Ђорђе Трифуновић: Белешке о делима у Србљаку, у: О Србљаку, Београд, СКЗ, 1970.
• Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
• Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд, 1990, стр. 324.
• Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, Завод за уџбенике, 2009, стр. 129-130.
• Томислав Јовановић, Служба светом архиепископу Никодиму, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, VII, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 2012, 11-32.
• Томислав Јовановић, Служба светом патријарху Јефрему Марка Пећког, Књижевна историја, XLV, 150, Београд 2013, 405-423.
• Томислав Јовановић, Уз пронађени рукопис Марка Пећког, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима за школску 2021/2022. годину, XVII, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд 2022, 11-23.