Маронитска црква
Из Википедије, слободне енциклопедије
Маронитска црква је једна од Источних католичких цркава. Оснивач маронске цркве је био свети Марон Сиријски који је живео крајем 4. и почетком 5. века, а први патријарх маронске цркве је био Јован Марон, који је постављен у касном 7. веку. Маронити данас редстављају једну од главних верских група у Либану. У Либану постоји верска подела функција по којој је председник Либана увек маронит.
Садржај |
[уреди] Историја
Након разарања Јерусалима 70. Антиохија је постала центар хришћанства. Марон је био монах, који је у 4. веку напустио Антиохију и водио је аскетски живот око реке Оронт. Он је имао много следбеника. Када је Марон умро његови ученици су изградили манастир и створили језгро маронитске цркве. Маронити су следили веровања према Четвртом васељенском сабору у Халкидону 451. Монофизити су поклали 350 монаха у Антиохији, па су маронити побегли у планине Либана. Након страдања патријарха из Антиохије 602. маронити су остали без вође, а у то време трајао је велики рат Византије и Персије. У том хаосу Маронити су изабрали властитог патријарха Јована Марона 685. И православни и католици су сматрали да су маронити узурпирали права.
Након муслиманског освајања Сирије маронити су поравили односе са Византијом. Добили су политичку и војну помоћ. Међутим муслимански владари су се жестоко осветили, да је маронитима запретило истребљење. Склонили су се у планине Либана. Од 685. су били изоловани од осталог хришћанског света. Изабирали су своје патријархе. Хришћани су оптуживали мароните да су прихватили монофизитску јерес.
За време крсташких ратова крсташи су поново открили мароните у планинама близу Триполија. Рејмонд Тулушки је након освајања Јерусалима опседао Триполи. Маронити су у 12. веку помагали крсташе и потврдили су 1182. да припадају католицизму. Папа је с друге стране признао незавсност њихова патријархата. Када су муслимани поново победили крсташе уследило је 1291. етничко чишћење у крсташким државама. Маронити су скупо платили сарадњу са крсташима. Мамелуци су повели џихад и побили су многе хришћане и уништили им љетину и куће.
Маронити су наставили одржавати везе са Римом. У Риму је успостављен маронитски колеџ. Након пораза Мамелука Отоманско царство је преузело Либан, али није се много бринуло о Либану, тако да су Либаном владали Друзи од 1585. до 1635. За време Друза за Мароните је била много боља ситуација. Отоманско царство није било више спремно да толерише исламског јеретичког вођу Друза, па су поразили Друзе 1635. Уследио је поново период етничког прогона у коме су страдали десеци хиљада хришћана. Француска је 1638. запретила интервенцијом Отоманском царству у случају даљњих прогона хришћанског становништва. Отоманско царство је предало власт локалним Друзима, да би избегли француску интервенцију. Када је Европа ратовала за време Наполеона Отоманско царство је потакло Друзе и друге муслимане против Маронита. Око 1860. Маронити и Друзи су се сукобили након доласка курдских џихадиста. Султан је искористио маронитску реакцију као изговор за нови прогом Маронита. Француска је запретила Порти, па су се џихадисти повукли. Међутим султан је настављао да подржава власт Друза, па Маронити дижу устанак 1866 против Давуд паше. Маронитима је стигла у помоћ европска флота, па је након бомнардовања и европске инвазоје паша побегао. За време француског мандата над Либаном 1920. маронити су добили аутономију и осигурали су своју позицију у независном Либану 1943. Током француске управе били су привилеговани. Били су једна од главних фракција либанског грађанског рата.
[уреди] Организација
На челу маронитске цркве је маронитски патријарх од Антиохије.Када се изабере нови патријарх он тражи причест од папе и на тај начин одржава везе са католичком црквом. Деле исту доктрину са католицима, али имају властиту литургију и хијерархију. Литургијски језик је сиријски. Свештеници и бискупи се могу женити, међутим њихови свештеници у Америци се морају држати целибата.
[уреди] Становништво
Сматра се да у свету има око 15 милиона маронита. У Либану их има 800.000 до 900.000 и чине до 25% становништва. Према либанском договору између различитих верских група председник увек мора бити маронит. У сирији има 40.000 маронита и има их у Дамаску и Алепу. На Кипру маронитска заједница говори кипарско маронитско арапски. На Кипар су дошли вероватно са крсташима.
